Život nam nudi novu šansu

12.

Zabolele su je oči od jakog svetla.
Sela je na sedište u svetloplavom hodniku i spustila glavu na šake.
Srce joj je potonulo kada je saznala da se Oskar više ne nalazi u sobi u kojoj je boravio. Na njegovom mestu, u drugačijoj postelji, ležao je drugi, godinu dana mlađi dečko. Izvinila se ljudima koji su se prestravili kada je upala bez najave i polako izašla.
Kamen joj je pao sa srca kada je saznala da više nije u komi i da izgleda kao da mu se nikad ništa nije dogodilo.
Sada je sedela ispred prave njegove sobe. Na tri sekunde ga je ugledala kada je prolazila dok su vrata bila otvorena. Bio je budan. Izgledao je nezadovoljno dok je pričao sa mamom. Povratio je boju u licu. Bila je srećna što nisu uspeli da ostvare kontakt očima. Tapkala je nogama po podu od nervoze. Premišljala se svake sekunde da li da uđe tamo ili ne.
Protrljala je oči i ustala. Otišla je do kraja hodnika i stala pored prozora sa kog se videlo dvorište puno drveća. Nije imala hrabrosti da ga pogleda sada. Odmahnula je glavom i pošla niz stepenice bez oklevanja.
Makar znam da je živ, pomislila je u sebi i požurila da izađe iz klinike.
Hladan vazduh ju je ošamario po obrazima čim se suočila sa svetlosti dana. Pogledala je iza sebe još jednom a onda pošla stazom kroz park.
,,On je živ." Rekla je tiho, gotovo s olakšanjem. ,,Znači da nisam luda."
Odmakla se od puta kako je automobili ne bi isprskali blatom. Kiša je opet počela da pada. Stavila je ruke u džepove dukserice i ugrizla se za unutrašnju stranu obraza. Poželela je da se nasmeje, te je izvadila telefon i pogledala u ekran kako bi izgledalo da se smeje porukama.
Kako je samo čudno to što se ne možeš nasmejati ljudima bez da pomisle da s tobom nešto nije u redu. Pričali oni nekada opet ili ne, samo je bila srećna jer je živ i sada je znala razlog njegovog nedolaska.

Dok se vraćala kući, obuzele su je tužne misli.
Šta ako se on nje ne seća?
Šta ako se opet sretnu negde, i prođe pored nje kao da nisu proživeli zajedno tri dana?
Šta ako.... očistila je misli kada se vratila kući. Bila je sama sa sobom i znala je da joj ništa osim razmišljanja ne ostaje.
Želela je da ga vidi.
Želela je da bude pored Oskara.
Želela je da sazna što pre da li je se seća i da razgovaraju o svemu paranormalnom što se desilo sa njih dvoje.
Složila je uredno obuću pored ormara i sela na dvosed upalivši muziku.
Ništa joj nije preostalo osim da čeka.