Zabezeknuta, ušla je u njegov profil koji je bio privatan sa neke dve objave, sa više od 400 pratilaca i malo manje praćenja. Ruke su joj zadrhtale te je telefon spustila na krevet i bledo gledala u ekran. Osmehnula se od iznenađenja koje je prostrujalo njenim telom.
,,Slučajnost? Ne bih rekla."
Znači da sve što je doživela prethodnih dana nije bio san, osim ako i dalje živi u svom svetu mašte. Sumnjala je u sve, ali je opet uzela telefon i prihvatila njegov zahtev. Čim je pritisla na "uzvrati praćenje" opet je ispustila telefon iz ruku i ugasila ekran. Ustala je sa kreveta ne znajući kuda da gleda i kako da se ponaša. Uzbuđenje je žigalo kroz Gerdu od trenutka kada je ugledala njegovo ime. Sve joj se činilo nestvarno.
,,On je i dalje u bolnici, zar ne?" Zapitala se, te je sela na kraj kreveta. Zamišljala je kako da se ponaša kada ga bude opet ugledala i šta da mu kaže.
,,Seća se... to jest njegov duh, ili šta god to bilo šta ga vezuje sa mnom."
Posle par minuta proverila je telefon da vidi da li je prihvatio njen zahtev, ali i dalje nije. Jedva je čekala da vidi njegove slike i osveži pamćenje kako beše izgleda.
Ostavila je telefon na punjenje ubeđujući sebe da će vreme brzo proći dok bude doručkovala. Izašla je iz sobe i napravila sebi kajganu. Kad god bi se trudila da bude što tiša-tada bi bila najglasnija i uvek je nešto moralo da joj ispadne ili da se sama tresne o nešto. Uz glasnu buku probudila se i Larisa. Posmatrala ju je sa dovratka njene sobe kako nespretno barata po kuhinji. Obožavala je da upija svaki trenutak kada je videla da je Gerda sama sa sobom i u potpunosti opuštena. Blago se osmehnula kada ju je ćerka spazila.
,,Dobro jutro, hoćeš i tebi da napravim?" Upitala je Gerda prilazeći majci. Obavila je ruke oko Larisinog vrata i čvrsto je zagrlila.
,,Dobro jutro mila. Za početak ću samo kafu."
Poljubila je Gerdu u kosu i osetila miris njenog parfema. ,,Videću se večeras sa Milošem..." Govorila je Larisa dok se smeštala za kuhinjski sto. ,,Idem u pet. Je l' ćeš biti okej sama?"
,,Naravno." Gerda se nasmešila i pridružila joj se za stolom. ,,Svakako treba da učim, a posle tvog odlaska taman imam vremena da ništa ne radim."
Gerdi je bilo drago jer je njena majka skoro pronašla dostojnog čoveka sa kojim je počela da se viđa nakon njenog oca. Bilo je vreme da krene dalje, kao i da upotpuni svoj život, jer svako zaslužuje da bude voljen.
Osmehnula se majci preko stola razmišljajući da li je Oskar prihvatio njen zahtev.
ČTEŠ
Život nam nudi novu šansu
Fantasy"Zašto sve uvek mora da počne ovde?" Sve je počelo na krovu. Sedela je na ivici zgrade i gledala zvezde, zamišljajući da je ona najsjajnija-osoba koju je najviše volela. Obraćala se toj zvezdi svake noći. Gledala je kako se svetla u stanovima susedn...
