Život nam nudi novu šansu

4.

,,Da li si se sada uverila?" Oskar je seo pored Gerde. Spazio ju je izdaleka, a nju je bilo teško promašiti. Trljala je dlanove ne dajući mu nikakav odgovor. Shvatila je da se previše mršti u poslednje vreme te je opustila mišiće lica i pogledala u njega. ,,Videla si me u postelji. Videla si i mamu..." Progutao je knedlu. ,,Da li je to bilo dovoljno?"
,,Izvini."
,,Zbog čega?"
,,Ne mogu sve tako lako da prihvatim, ali pokušavam. Videla sam duplo, dodirivao si povređenu ruku. Verujem ti, samo mi daj vremena."
,,Da sam na tvom mestu verovatno bih poludeo kada bi se tek tako neki tamo duh pojavio preda mnom. Nerealno je."
,,Stvarno jeste. Anastasija je prelepa."
Oskaru su zaigrali uglovi usana na pomen majčinog imena. ,,Jeste. Vidi se na koga sam."
Gerda je prevrnula očima i podigla noge na klupu.
,,Neko će sedeti ovde posle nas, sedi lepo."
,,Stvarno? Da li mi stvarno ovo govoriš?"
,,Da. Blatnjave su ti patike."
Bio je u pravu te je nevoljno spustila noge i opružila ih. ,,Nisam nevaspitana. Nemoj pogrešno da me shvatiš."
,,Nisam ni mislio o tome dok nisi sad to spomenula."
,,Mama je uložila dušu da me dobro vaspita. Tako da, ako mi zameriš na ponašanju, kriva sam ja a ne ona."
Oskar se nasmejao i približio Gerdi. ,,Zašto ti je stalo šta ću da mislim o tebi?"
,,Nije mi stalo. Samo si me pogano pogledao." Duboko je uzdahnula i pogledala na dečju kliniku. ,,Nisam ti videla oca."
Pogled mu se odjednom smračio te je spustio glavu među ramena. Gerda to nije videla jer je fokusirala pogled na roditelje s decom. Stisnuo je vilicu toliko da ga je zabolelo. Otkako je presekao vene i od trenutka kada su ga odvezli u Urgentni centar, njegov otac se nijednom nije pojavio. Obavešten je o svemu. Oskar se ućutao na par minuta te se Gerda okrenula ka njemu. Izgledao je užasno, skoro kao onaj Oskar koji je u komi.
,,Da li si okej?" Upitala je. Zastala je u poslednjem trenutku kada joj je ruka poletela ka njegovim leđima. Oklevala je da ga dodirne. Poznavali su se zvanično manje od jednog dana. Odakle joj pravo da ga teši na takav način? Spustila je ruku na klupu i zurila u njega čekajući da joj odgovori.
,,Ne." Odgovorio je, iznenadno se nasmejavši. ,,Da sam okej sigurno ne bih pokušao ni u kojem slučaju da se ubijem, zar ne?"
,,I to što kažeš." Gerda je pročistila grlo i ustala. Nakratko je prepoznala sebe u njegovom ponašanju. Na isti način bi izbegavala da odgovara na pitanja o svom ocu, kao on, smejući se nad svojim traumama, ili to što je taj muškarac napustio njenu mamu i nju zapravo nešto najbolje što se obema dogodilo. I to je zapravo bila istina u koju niko nije verovao.
,,Izgledaš kao da razmišljaš tome."
Gerda je iskolačila oči. ,,Nikada nisam o tome razmišljala."
,,Jesi. Sinoć. Kada si gledala na put sa krova."
,,Nis..."
,,Jesi, Gerda. Ne znam kako ali mogao sam da čujem tvoje misli. Minut pre nego što sam nekako dospeo na krov, znao sam o čemu si razmišljala."
Gerda je pogledala ljude oko sebe. Gledali su je sumanuto. Samo je ona videla Oskara. Naravno da je izgledala kao luda.
Pored njega ću uskoro stvarno to postati, pomislila je.
,,Vraćam se kući. Najbolje bi bilo razgovaramo samo tamo i nigde više."