Prošlo je dosta sati otkad se uverila da je živ. Nikako nije napuštao njene misli, čak ni kada je popila tablete za spavanje kako bi utonula u san i izbavila se nakratko od svega. Okretala se po krevetu šuškajući jorganom. Sve joj se činilo preglasno u gluvoj tišini da čak svoje uzdahe nije mogla da trpi. Ustajala je nekoliko puta i odlazila u kuhinju da popije vode. Usta su joj bila suva sve vreme a oči crvene od nespavanja. U 3 ujutro se obukla i tiho izašla iz stana. Popela se na krov i na mesto gde je uvek sedela je stavila ćebe na koje se udobno smestila. Po navici, prvo je pogledala u nebo. Bilo je čisto tamnoplavo, a zvezde su se lepo videle nakon kiše koja je trajala satima.
,,Fališ mi." Obratila se najsjajnijoj zvezdi koja joj je zapala za oko. ,,Volela bih da možeš da mi kažeš šta dalje da radim. Da li da ga posetim, ili da samo nastavim da čekam?"
Protrljala je vrat i istegla ruke. Osećala je umor i slabost u mišićima. Na par sekundi je posmatrala Oskarov prozor, ali svetla su bila ugašena te nije imala šta da vidi osim poluspuštene roletne. Spustila je glavu na mekano ćebe i ušuškala se tu. Beton je bio vrlo hladan a Gerdu je delilo samo par centimetra ćebeta od njega. Znala je da će snositi posledice narednih dana zbog prehlade, ali tako joj je bilo udobno da joj je bilo lenjo da uopšte ustaje. Držala je oči još nedugo otvorene, te je ubrzo zaspala.
Sirena hitne pomoći je trgla Gerdu iz sna u kojem se konačno osećala slobodno i lagano, kao pero, i da je vetar nosi sa njene zgrade. San joj je ostavio manje posledice te je ustala čim je otvorila oči i shvatila koliko se blizu nalazi ogradi. Vrtela sam se u snu, jedino tako sam dospela tu, zaključila je sama. Videla je da je 11 ujutru na telefonu i, da nije pročitala da je i dalje nedelja, pomislila bi da je ponedeljak. Videla je zatvorena vrata i brzo šmugnula kroz njih shvativši da Larisa i dalje spava. Gerdi nije bio prvi put da spava na krovu te bi Larisa posle njene sobe odlazila ovamo i budila je da se vrati u stan. Pokušala je tiho da okrene ključ u bravi i sa sve nesloženim ćebetom se uvukla u topli dom. Napolju je bilo vrlo hladno za razliku od njene sobe koja je bila najtoplija od svih prostorija. Spustila je ćebe na stolicu i legla na krevet znajući da neće zaspati opet. Dohvatila je telefon i legla na stomak. Ulazila je na društvene mreže po redu, odgovarala na poruke u grupama i pojedinačno prijateljima.
Potom je ušla na Instagram i za oko joj je zapao jedan novi zahtev za praćenje.
Srce je počelo ubrzano da joj kuca.
Ugledala je njegovo ime i prezime.
YOU ARE READING
Život nam nudi novu šansu
Fantasy"Zašto sve uvek mora da počne ovde?" Sve je počelo na krovu. Sedela je na ivici zgrade i gledala zvezde, zamišljajući da je ona najsjajnija-osoba koju je najviše volela. Obraćala se toj zvezdi svake noći. Gledala je kako se svetla u stanovima susedn...
