The Hidden World

20 ▬ ''444.''

"Nisam imao pojma i trebao sam ići u vojsku onda kad je moj proces počeo." Kristian je počeo da mi govori, dok smo sa toplim čokoladama hodali prepunim ulicama New Yorka. Maloprije smo ušli u prodavnicu gdje smo naručili natpis "prvi trocifreni" za rođendan od Natashe Collins. Puni 111 godina. Malo je reći da sam bila šokirana. Ona je inače tu s njima, a na moje pitanje zašto je nisam viđala dobila sam samo odgovor da je sinoć bila sa Elizabeth, Tobiasom i P.J.-em, a ujutro otišla u školu.

"Koliko ti imaš godina?" Upitala sam ga. Zastao je malo.

"Nedavno je bio moj četvrti trocifreni."

"103?"

"444." Napravio je neki kez. "Kad kažemo trocifreni, mislimo sve tri cifre iste. Nešto kao interna šala."

"Jebote." Nasmijala sam se.

"Rođen sam 1570. godine, u Južnoj Americi. Tada se nije zvala tako, tada je postojao naziv sličan Brazilu, ali zaboravio sam ga." Slegnuo je ramenima. "Nigdje nije zapisan, a i nisam nikada želio da ga zapamtim. Mit o stvorenjima poput nas je tada bio samo to - mit. Svi su znali za stare legende, a onda su nas Evropljani otkrili. Španci su krenuli da napadaju naš dio, a Englezi i Francuzi sjeverni. Prvi put, nakon više hiljada godina, južni i sjeverni dio se ujedinio. Dječaci od 14 pa nadalje godina su slani u vojsku. Imao sam 15 i ispočetka nisam znao šta se dešava. A onda sam shvatio da je to onako kako legende kažu. Moj vid, moj sluh, moje fizičke vještine, sve je bilo nevjerovatno.

Na dan kad sam trebao ići u vojsku, pobjegao sam. Trčao sam i trčao, do iznemoglosti. A onda sam još trčao, dok nisam završio u amazonskoj prašumi. Sjeo sam i mislio da ću umrijeti. Moje tijelo još nije bilo dovoljno jako i izgubio sam toliko energije i masnoće u tijelu da sam bio bukvalno kost i koža. Mogao sam sâm sebi da brojim rebra. A onda me moj brat našao."

"Tvoj brat. Rekao si mi jednom za svog brata." Sjetno sam ga pogledala. "Rekao si da se on bavi proučavanjem porodičnih stabala, ali.. sad mislim da nema veze." Odmahnula sam rukom. Ja sam idiot.

"I bavi se. Rekao sam ti da se gen prenosi iz generacije u generaciju i pitanje je kad će se aktivirati. Ti nećeš imati nasljednike, ali tvoja braća hoće. Možeš da ih pratiš, dok ne dođe neko, a za one koji to nisu radili, moj brat im pomaže. On je.." pročistio je grlo. "Među Doktorima."

"Oh." Nisam znala šta drugo da kažem. "Šta se dalje desilo?"

"Pa, moj brat me našao i dao mi da jedem nešto nevjerovatno slatko. Kroz par dana sam ponovo bio onaj stari. Jednog jutra, samo ga nije bilo. Bio sam sâm dugo vremena, iako su to možda samo bile sedmice. Kad si sâm bez pojma o vremenu ili bilo čemu, čini ti se sve predugo. Pronašao sam svoje sposobnosti, a onda je Alex naišao. Bio sam samo dječak kad me našao. Elizabeth i Tobias su svega nekoliko godina stari i nisu mogli da se brinu i o meni, a P.J. je bio na Alexovoj strani. Na kraju je Alex ostao sa mnom, a P.J. sa Liz i Tobiasom. Alex mi je mnogo toga objasnio i mnogo toga me naučio, pomogao da pronađem svoje sposobnosti."

"Koje su?"

"Znam da ti je P.J. rekao da me svi žele ubiti. To je istina. Moj.. dar, predstavlja im prijetnju. Mogu sa uradim sve šta i drugi, možda ne u istoj količini, ali za izvedbu nečega je potrebno 30 ljudi, dok ja sâm mogu to da uradim. Možda ti pokažem ili objasnim neki drugi put." Slegnuo je ramenima. "Moj proces je završio kad sam imao 22 godine, 1592. Ne znam kako piše u istoriji, ali Španci su počeli uveliko da nas napadaju. Uništili su svu našu tehnologiju, znamenitosti, popalili sela, gradove.. Sve je nestalo. Ono šta je ostalo, preuzeli su. Sa Alexom sam bio do 1687, kada su vlasti saznali za mene. Alex je uradio sve da me održi na životu, jer, odrastao sam, postali smo najbolji prijatelji i nikoga drugog nismo u životu imali. Sa lijeve i desne strane Asha - sjećaš se njega? - sjedile su Carol i Casandra. Bilo je njih još, ali to nije bitno. Natjerali su me da obećam da nikada neću koristiti svoje sposobnosti i jedan od njihovih podanika je uradio nešto šta me sprječavalo da koristim svoje