The Hidden World

22 ▬ ''Ljubavni gen.''

David mi je rekao da idem s njim, kad se nalazio sa Orlandom. Ponijela sam slušalice, za svaki slučaj, jer taj Orlando je najiritantnija osoba na svijetu i mrzim ga. Šteta što je besmrtan. Voljela bih da umre jednog dana. Šta? Pa ne računa se ako je neko koga mrzim.

"Šta je s Ninom?" Upitala sam Davida, dok smo ulazili u pub u kojem nas je Orlando čekao. Uzdahnuo je duboko prije nego što je odgovorio.

"Nije u gradu."

Orlando je srdačno pozdravio Davida, ali ja sam ga zaobišla i sjela. Možemo li sad da jedemo? Ja sam baš gladna.

"Anna", Orlando me ozbiljno i poslovno pozdravio.

"Orlando", odgovorila sam.

"Dobrodošla." Znam da je mislio na ovo šta se dešava, promjene i to. "Hajde, ja vas častim najslađim kolačem. Tri Enchanté." Zavodljivo je rekao konobarici.

"On zavodi ljude." David mi je rekao.

"Baš slatko." Sarkastično sam odgovorila. "Ja neću kolač, ja ću sendvič. I mineralnu." Rekla sam, gledajući u Orlanda koji me pažljivo posmatrao.

"Znači, dva Enchantéa, sendvič i mineralna. Stiže." Konobarica je uputila Orlandu jedan osmijeh, a on je podignuo obrvu prema meni.

"Ja mogu da jedem slano." Zadovoljno sam rekla. "I sigurna sam da tvoje sposobnosti ne rade na svakome."

"Zašto si tako sigurna?" Nakrivio je glavu prema meni. "Trebalo bi da jedeš slatko. Bolje je za tebe."

"Ja čak i ne volim slatko toliko."

"Da, zato stalno jedeš čokoladice." Okej, uhvatio me. Slatko mi se osmjehnuo, jer sam zašutala. Poraženo sam se osmjehnula stavljajući stidljivo kosu iza uha. Okej, možda nije toliko retard-

"Ti pederu!" Ne vjerujem. Kolika sramota. Odjednom su se i on i David krenuli smijati. Nije smiješno! Peder. Mrzim ga.

"Šta si ono rekla? Ne radi na svakome?" Upitao me kroz smijeh, a onda se lagano uozbiljio. "Skontala je." Pažljivo je rekao. "Skontala je šta pokušavam. To se ne dešava."

"Ha!" Ponosno sam se naslonila nazad. Kao da bi taj retard mogao da mi bude sladak. Ono gore se ne računa, to je on pokušavao nešto.

"Možda je darovita." David je prošaputao, pa se ponovo nasmijao zbog onoga maloprije.

"Dva Enchantéa, sendvič i mineralna." Konobarica je slatko stavila porudžbine na sto. Whoa, to je bilo brzo. "Na račun kuće. Mogu li još nešto da vam donesem?"

"Ništa, hvala." Orlando joj se osmjehnuo, pa je otišla. David je podignuo neki papirić.

"Rekao bih da nam je pomješala tanjire." Dao je Orlandu papir sa nekim brojevima. Je li realno da mu je dala svoj broj? Koja sponzoruša. Ovo u meni zvuči jako ljubomorno, zato... Prostrijelila sam Orlanda pogledom.

"Problem?" Vragolasto se smješkao.

"Ne." Slegnula sam ramenima. Zagrizla sam sendvič, a onda kao da sam zagrizla najljuću papriku na svijetu, najljući začin i mislila sam da ću umrijeti. Počela sam kašljati, a onda sam spas vidjela u Davidovom kolaču. To je ublažilo. Hvala bogu. Mogla sam da umrem.

"Jesi sigurna da nećeš Enchanté?" Orlando me zajedljivo upitao. Prokleti idiot, zaslužuje da umre.

"Za par minuta ću biti u redu." Rekla sam tiše nego što sam planirala. "Kristian je rekao da mogu da jedem šta hoću u prekidima."

"Kako to da je prije nisam osjetio ako su joj učestali prekidi već počeli?" Orlando je upitao, načinjući svoj kolač. Gledao je u Davida.

"Povrijeđena je, pa je proces ubrzan ili tako nešto." David je slegnuo ramenima. "Biće ona u redu."