The Hidden World

30 ▬ ''Zvuči komplikovano.''

“Onda, idemo da ga ubijemo.” Carolina je spremno ustala, nakon što je Kristian 20 minuta pričao o tome kako je glup i nabrajao sve šta ne smijemo da uradimo.
“Ne idemo da ubijemo nikoga.” Alex je povukao da sjedne dole nazad. “Trebate pobjeći.”
“Ahm.. ne?” Kristian je iznervirano pogledao u njega. “Trebamo da ih zaštitimo.”
“A kako planiraš to da izvedeš?” Elizabeth je upitala.
“Pa.. ne znam.” Zagrizao je usnu.
“Ja i dalje kažem da ih naučimo da se bore, kao na ubrzanom kursu, suočimo se sa Ashom ivoilà, gotovo.” Casandra je rekla, ali je izgledala krajnje nezainteresovano.
“Ha-ha.” Kristian je iznervirano pogledao.
“To zvuči najrazumnije.” Tobias je, na iznenađenje svih, pa i Casandre, izjavio.
“Da?” Iznenađeno ga je pogledala. “Mislim, da. Definitivno.” Samouvjerenije je pogledala u Kristiana.
“David uvijek može da je zaštiti, a i ti.” Rekao je Kristianu. “I nikad ne znamo da li će MacArthurovi išta da kažu Hectoru ili će zadržati za sebe i neki svoj plan.”
“Volio bih da zadrže za svoj plan.” Kristian je sanjivo uzdahnuo. “I kako bismo to trebali da izvedemo?” Pogledao je u Casandru.
“Svaki dan, poslije škole, neka dolaze ovamo.” Rekla je. “Naučićemo ih što više možemo, trenirati s njima ili im se smijati.. okej, ne moraš se ti smijati.” Prevrnula je očima na Kristianov prezrivi pogled. “Ali moglo bi upaliti. Ako se izvuku živi, biće im to prva prava borba i znaće šta da očekuju od druge.”
“U koliko si ti borbi bila?” David je upitao.
“Prestala sam da brojim prije 700 godina.” Odgovorila je nezainteresovano. “Ali hej, ako ti želiš, zapisuj.” Prevrnuo je očima, a onda pogledao u Kristiana.
“Nije da nemamo iskustva iz skakanja i davljenja drugih..”
“Oni nisu Kyle, oni su natprirodni.” Kristian je odsječno rekao.
“Pa?” Namrštila sam se. “Ako smo i mi natprirodni i oni su natprirodni, snage su nam na neki način ponovo na istom nivou kao kad nismo ni mi ni oni natprirodni.” Je l’ ovo imalo smisla?
“Mrzim to da kažem, ali Curi je u pravu.” Casandra je rekla. “Samo ih naučimo kako da ih onesposobe i ubiju iz tih položaja.”
“Curi?” Namrštila sam se prateći je pogledom.
“Kao Curious (znatiželjna), pa skraćeno. Od milja.” P.J. mi se iskezio dok je objašnjavao. I dalje sam ga zbunjeno gledala, a nisam obraćala pažnju na to šta ovi pričaju.
“Okej, Anna, pokaži nam kako naskačeš na Kristiana.” Carolina mi je ozbiljno rekla. Samo sam onaj zbunjeni pogled sa P.J.-a prebacila na nju.
“Ja ne naskačem na Kristiana.” Polako sam joj rekla.
“Onda, on naskače na tebe.” Teatralno je rukom pokazala od Kristiana prema meni. “Whooa!” Zamlatila je rukama kao je izgubila ravnotežu i odjednom propala kroz kauč, na pod, tako da su joj noge zaglavile unutra. “Kristiane!” Vrisnula je na njega.
“Samo probaj da razdereš i taj kauč.” Elizabeth joj je ozbiljno, majčinski, zamlatila kažiprstom, pa prošla do kuhinje.
“Platićeš mi za ovo.” Carolina je ozbiljno gledala u Kristiana i molećivo pogledala u P.J.-a.
“Ne.” Podignuo je ruke u vazduh. “Ja se ne mješam u ovo.”
“Okej, počinjemo od sutra. Odvešću vas kući.” Kristian je pogledao u mene i Davida. Gdje je Nina?
“Zašto ne odmah?” Upitala sam. Sad sam se baš uživila.
“Zato.” Kristian je rekao. “Carolina nije u mogućnosti. I treba još toga da razradimo. Možda se vidimo večeras.”
“Okej.” Klimnula sam glavom i ustala.
“Ne moraš da nas voziš.” David je rekao. “Anni neće smetati malo trčanja, a?” Osmjehnuo se, navlačeći jedan od svojih mekanih, savršenih dukseva preko majice kratkih rukava.
“Mhm. Vidimo se večeras.” Prišla sam Kristianu i ispela se na prste da ga poljubim, što je bilo popraćeno aaaawwwwww zvukovima Alexa i P.J.-a. Mogla sam osjetiti kako mi krv ode u obraze, pa sam se postiđeno nasmijala i otišla za Davidom.
***

“Bio sam na snimanju milion tih filmova.” Kristian je prevrnuo očima, dok smo listali filmove sa interneta. Gledaćemo film. “Titanik je najgluplje snimanje ikada.”
“Ozbiljno?” Namrštila sam se. “Ja volim taj film.”
“Film je dobar.” Stavio je čokoladicu u usta. “Snimanje je bilo sranje.”
“Čekaj, upoznao si Kate Winslet i Leonarda DiCapria?” Okrenula sam se njemu. Nasmijao se, sasvim malo.
“Ne. Ne znaju da sam bio na snimanju.” Kezio se nekako zagonetno, kao da se smije nekoj internoj šali u sebi.
“Šta?” Podstakla sam ga.“Hm, pa.. obećaj da nećeš vrisnuti.”
“Pa, kad si to rekao, ne mogu da obećam.”
“Okej. Samo nemoj da iko dolazi ovamo zbog tvog vrištanja.” I nestao je. Namrštila sam se i pogledala oko sebe.
“Kristiane?” Pozvala sam ga, okrećući se u stolici. Ozbiljno, ne može samo tako da ode.
“Buuuuuhuuu.” Kristianov glas i leteća lampa.
“Ha-ha!” Značajno sam povikala, a on se stvorio kod leteće lampe, tako da mu je sada bila savršeno između prstiju.
“Kontao sam da se nisi navikla na ovo.” Vratio je lampu na mjesto.
“Pa, očigledno jesam.” Rekla sam, ponosna sama na sebe. “Možeš biti nevidljiv?”
“Da, ali je kao sa vremenom. Ne mnogo.” Slegnuo je ramenima. “Uh, hajde da gledamo Gone Girl. To nisam gledao.”
“Okej, Gone Girl. Čitala sam knjigu.”
“Šuti, ne želim da znam kraj.” Rekao je. Stavila sam film na učitavanje, pa se okrenula njemu.
“50 nijansi sive izlazi 14. februara.”
“Okej, i?”
“Hoću da idem gledati.”
“Pa idi.” Namrštio se, kao da je to logično razrješnje problema.
“Kristiane.”
“Hoćeš da te ja vodim?”
“Zvučiš kao da sam pas.”
“Ti si kao čivava. Malena, krhka i ne prestaješ da pričaš.”
“To je uvreda.”
“Baš nije!” Pobunio se. “Ja volim čivave. Htio sam da kupimo, ali mi ne daju. Kreteni.” Tiho je promrmljao.
“Ne skreći s teme.”
“Podsjeti me, koja je bila?”
“Kristiane.”
“Okej, ićemo gledati 50 nijansi sive.” Prevrnuo je očima. “Ali nemoj mene da kriviš ako se napališ.” Zasmijao se kad sam ga lupila jastukom, a onda smo se na neki način oboje ukočili. Ja sjedim na stolici, a Kristian se glupira po krevetu. nema šanse da sam mogla da ga pogodim jastukom. Osim ako.. osim ako..“Neko ima s nama.” Mistično je zaključio i u sekundi se stvorio kod prozora. Moj nivo fasciniranosti i čuđenja je prešao prezir prema njemu kad je tako glup.
“Ja sam to uradila.” Procijedila sam kroz zube, da ga ne bih ubila. Mrzim kad pomislim ovako nešto. Zbog njih mi ubistvo izgleda ozbiljnije kad se šalim, manje vrijedno kad se ne šalim.
“Ti? Kako si ti to uradila?” Namrštio se.
“Kristiane.. ja.. Ne znam. Samo jesam, OK?” ustala sam sa stolice. “I ja sam iznenađena koliko i ti.”
“Znaš, nešto mi je više puta palo na pamet. Ali glupo je.” Odmahnuo je rukom. “Okej, reću ti.” Popustio je, iako nisam imala priliku da se suprostavim. “Šta ako si poput mene?”
“Ja.. jesam poput tebe.” Zbunjeno sam mu rekla.
“Ma znam to. Nego, šta ako imaš više sposobnosti? Možda i drugačijih? Možda me skroz upotpunjuješ. Okej, pretjerah, ali razmisli. Predosjećaš kad će se nešto loše desiti, uspjela si da mi raskrvariš nos toliko da su dani trebali da prestane biti ljudski, vrištala si toliko da si nam raskrvarila svima uši i onesposobila nas. Možda si poput mene.”
“Nisam. Mislim.. Možda. Možemo li samo da gledamo film?”
“Ne. Ovo je važnije od filma.”
“Ali ja stvarno želim da gledam ovaj film…”
“Anna.”
“Šta hoćeš da ti kažem?” Prekrstila sam ruke. “Ne znam ništa.”
“Pokušaj ponovo da pokreneš neki predmet.” Predložio je i rukom kružno pokazao po sobi.“Kako?”“Samo.. usredsredi se na taj predmet i zamisli da ga pokrećeš. Zamisli da šalješ energiju prema njemu koja će ga pomaknuti.”
“Zvuči komplikovano.”
“Nije. Evo ovo.” Uzeo je mog Teddyja. “Pokušaj da ga ne zapališ.”
“Zapalim? Ali to je moj medo Teddy!” Zaštitnički sam ga uzela od Kristiana. Zatreptao je prema meni, bez teksta.
“Samo probaj nešto drugo.” Sjeo je na krevet, sa kokicama u rukama, kao da gleda neku predstavu. Pogledala sam u jastuk. Osjećam se glupo. Hajde, pomjeri se. Jastuče, jastučićuuu. Ništa? Okej.
“Ovo je glupo.” Sjela sam na krevet pored njega. “Hoću da gledam film.”
“Voila.” Teatralno je zamahnuo rukom, a ekran se popunio slikom i film je otpočeo.
“Ahhh, ti si savršen. Zauvijek ću ovdje da sjedim, a ti mi puštaj filmove i donosi slatkiše.” Namjestila sam se bolje na neke jastuke.
Tek sad kontam da je malo neugodno ovo šta sam rekla. Rekla sam da je savršen i da zauvijek ostane tu.
“Hm, sviđa mi se ta ideja.” Zamišljeno je rekao, kao da se ništa nije desilo. “Nažalost, nemam sposobnost stvaranja nove materije.” Slegnuo je ramenima.
“Kako P.J. stvara?”
“Od vode.” Naglasio je.
“Svejedno, od malo vode stvori nešto ogromno, a onda od toga napravi nešto veličine klikera. Nije li to ne-balans materije? Nema li materije uvijek u istoj količini na Zemlji?”
“Znaš, neki zakoni fizike ne važe na nama. Mislim, za kilometar koji pretrčiš za 5 sekundi, treba da ti obuća nestane od trenja..” rekao je. “Ali to se ne dešava, zar ne?” Osmjehnuo se, gledajući u mene.
“Nisam prije razmišljala o tome.”
“Ljudi misle da znaju toliko mnogo. Nemaju pojma.” Pomalo zgađeno je rekao.
“Uvijek pričaš o ljudima sa mržnjom.”
“Ne, ne mržnjom.” Odmahnuo je glavom. Film je na pauzi. “Volio bih da mogu da znaju. Na neki način. Ali ako bi znali, kroz nekoliko godina bi počeli da namjerno pokreću gen. Zatim bi nas bilo sve više i više i ne bi bilo tajne i nastalo bi nešto najgore što čovječanstvo ne može ni da zamisli. Za hiljadu godina, ne bi se više stvarali novi ljudi. Sve bi bilo zaustavljeno.”
“Ima smisla ako ideš iz krajnosti u krajnost.” Rekla sam.
“Ima smisla.” Ponovio je. “Zato ljudi i ne treba da saznaju. Ash misli da možemo prebroditi najgori rat ikada i da će jednog dana sve biti divno. To je nemoguće da se desi. Ljudi su našli anti-materiju i šta rade? Proizvode još. Oružje? Proizvode još. Nuklearno oružje? Radijacije? Sve više i više. Zamisli prirodno oružje. Apokalipsa.” Zamišljeno je gledao u zid.
“Je li to.. je li to protiv čega se ustvari boriš?” Nesigurno sam upitala. Sad ću se isfurati. Nisam trebala to da pitam. Ali jedva primjetno je klimnuo glavom. “A ja sam imala teoriju da hoće da ti oduzme sve sposobnosti.”
“Anna”, nasmijao se odmahujući glavom. “Ne treba da brineš. To se nikada neće desiti. Prvi i najvažniji zakon je da se svi moraju slagati. Problem je što sve pristalice naše stranemisteriozno poginu ili nestanu. Zato se boje reći da su na našoj strani.”
“Ali, kada bi došlo do toga, sigurna sam da bi se mnogo njih borilo protiv toga.” Rekla sam, ponosna na svoje brzo razmišljanje. “Sada samo ostavljaju to da bude tvoj problem.”
“Nadajmo se da je tako.” Bolje se namjestio i pokrenuo film.
***