The Hidden World

7 ▬ ''Policiju je lako zavarati.''

Sljedeći dan sam bila tako odmorna, kao da prošli nije ni postojao. Zaboravila sam na san u školi, pa, bar onoliko koliko sam mogla, ali u dovoljnoj količini da me ne uznemirava.

Možda sam bila odmorna jer sam popila tablete za spavanje u 8 i spavala do 7 ujutro. Kyle i Matt su skakali su me gurnuli sa kreveta, ali vrijedilo je.

Ušla sam u učionicu francuskog pozdravljajući Gwen, Oliviu, Erica i Rileya i skoro umrla kad sam vidjela kako Kristian danas izgleda. Sa onom raščupanom kosom i tamnim usnama... Ohh.

"Hej." Pozdravila sam ga, a on je samo zaklimao glavom s obzirom da su mu usta bila puna nekog keksa ili tako nečega.

"Hoćeš?" Promrmljao je nudeći mi iz kutije.

"Šta je to?" Upitala sam neočekujući odgovor, pa izvadila keks neobičnog oblika.

"Kekf." Promrmljao je i stavio ruku preko usta da se nasmije. Nasmije, oh. Stavila sam u usta, mmmmmm. Slatko, skoro kao Kristian.

"Mm." Prokomentrisala sam. "Kako se zove?" Okrenula sam kutiju malo, da bih našla naziv i sliku nekih napolitanki.

"Alexova baka je u posjeti." Objasnio je. "Ne želim da ikada ode." S ljubavlju je pogledao onaj keks i stavio u usta. Primjetila sam da drži knjigu biologije naslonjenu dnom na krilo i vrhom na ivicu stola.

"Francuski je."

"Znam, moram da odgovaram sljedeći čas." Slegnuo je ramenima, stavljajući još u usta. "Hoćeš još?" Ponudio mi je.

"Mm, ne. Previše je slatko." Osjetila sam potrebu za vodom. Koliko ova žena koristi šećera? Koliko je začinjena njena kafa? 7 kafenih na 150ml?

"Jeste?" Namrštio se. "Vode?" Nisam ni primjetila flašu na stolu, dok mi je nije ponudio.

"Ti si danas dobre volje." Primjetila sam uzimajući flašu u ruke. Je li bolesno što sam sada pomislila 'Omg on je pio iz ove flaše'?

"Pa, logično. Baka je napravila kekse!" Luđački je raširio oči zamahujući kutijom, pa se nasmijao.

"Šećer loše utiče na tebe." Osmijehnula sam se otpivši par gutljaja, a onda ih skoro ispljunula. "Fuj! Voda je slatka."

"Slatka? Am.. da.. Alex." Prevrnuo je očima. "Zašećerio sam mu supu ili šta već je jeo." Uzeo je flašu nazad. To me podsjeća na moju braću.

"Moji su jedno vrijeme začinjavali jedno drugima hranu, a onda je prebibereni sendvič došao do mame pa im je produžila kaznu."

"A šta su uradili prije toga?"

"Kako misliš prije toga?"

"Rekla si produžila kaznu. Zašto su već bili u kazni?" Objasnio je.

"Ko zna." Raširila sam oči slegnuvši ramenima. "Tako je već nekoliko godina."

"Nekoliko godina su u kazni?" Upitao je kroz neki nakrivljeni osmijeh. Nehumano.

"Da." Ozbiljno sam odgovorila. "Kyleu nije bilo dozvoljeno da trenira fudbal, Theu je oduzimala gitaru ili zabranjivala ulazak u garažu gdje su instrumenti, ja nisam otišla na klizanje preko godinu.."

"Voliš klizanje?"

"Bila sam na par takmičenja kad sam bila mala." Osmjehnula sam se sjećajući se toga. Stvarno volim klizanje. "Ali mojoj braći je često trebao peti član.."

"Pa je i tebi zabranjeno klizanje." Završio je moju rečenicu. "Čuo sam da imate.. opširne fascikle u policiji."

"Da, ovaj.. Već ih sve znamo. Det. Stevena najviše volimo, on je zbunjen." Osmijehnuo se na to.