The Hidden World

15 ▬ ''Naš prvi poljubac?''

Kao i očekivano, nismo smjeli ni da prismrdimo (kako mama kaže) televizoru, laptopi i ostalo nam je oduzeto. Uslijedila je poznata rečenica "Uzmite neku knjigu da čitate". Tek kad se ona vratila, shvatila sam koliko je život kod Billa divan. Možete li da zamislite koliko se derala zbog zmije? Čak se i Brenda prepala mame. A Matt je uporno grlio Binki i govorio Binki Pinki Tinki Vinki jer znamo da mama mora u ponedjeljak nazad na posao i Idiotu Tedu. Proklinjem dan kad je uzela njegovo prezime.

Ležala sam u krevetu, bespomoćna i u nedostatku stvari koje ću da radim. Momci su se na smjene iskradali za neki kompjuter na trećem spratu, a to će biti lakše kad mama ode na spavanje. Cijeli vikend će da bude tu. Cijeli. Zavrištala sam u jastuk. Ne mogu da spavam u 10 sati. Možda bih trebala. Možda treba jednom u životu da se naspavam. To je to. Spavaću. Pa hej! - zaspaću u 10 i probudiću se prije svih na subotnje jutro, pa uživati u hrani dok me postojanje moje braće ne upropasti.

To me navelo na razmišljanje o činjenici da od danas, od sada, imam 18 godina. Na neki način je sranje. Nemam kontakta sa Marinom i Lucasom, zahvaljujući mami. Zahvaljujući mami 18-i rođendan sam provela pokunjene glave i razmišljajući o misterijama univerzuma dok se ona derala zbog onoga od sinoć. Uopšte nije toliko strašno. Čak mi i ne moramo to da čistimo. Okej, morali smo da objašnjavamo gdje su sve skrivene stvari i kako se briše perivi sprej, ali to je u redu. Iako su bile 4 boce perivog i dvije neperivog spreja. Pogodite koje dvije su do kraja istrošene.

Ne osjećam se drugačije. Da sam u Londonu, legalno bih kupovala alkohol i cigarete, ali ja ne pušim i alkohol kupujem od kako sam imala 10 godina. Niko ne pazi na to. Hej - legalna sam u klubovima. Sad mi treba nova lična. Mislim da ću se ići ponovo slikati, a ovaj put staviti maskaru i puder. Ne znam zašto me ona koja me slikala za maloljetničku čudno gledala kad sam tražila da mi isfotošopiraju podočnjake. Kučka.

Bože, šta sada oni idioti rade? Nečim lupaju, znači mama će sad da nas provjerava, a kad vidi kako sam ostavila hlače za sobom kad sam ih skinula, neće izaći do sljedećeg rođendana. Je li taj zvuk na mom prozoru? Namrštila sam se i ustala iz kreveta. Kunem se da ću zaklati svoju braću. Vidjela sam da je nešto udarilo od prozor. Ko je ono dole? Po frizuri liči na Davida.

Odmahnula sam glavom i otvorila prozor.

"Napokon, jebote. Žao mi bombona." Kristian me gledao odozdo. Pogledala sam iza sebe za svaki slučaj, a onda u njega.

"Šta izvodiš?" Nasmijala sam se. Sagnuo se da pokupi jednu bombonu.

"Pa, nemaš telefon." Otpakovao je bombonu i stavio je u usta. "Moram da te iskradam vani po starinski."

"Ako te neko vidi tu, gotov si."

"Hajde, izlazi."

"Kroz prozor?"

"Da."

"Nema šanse."

"Hajde, nije toliko visoko. Okej, jeste, ali pokušaj da izađeš na balkon one sobe, jer ima stepenice za niži balkon sa kojeg možeš skočiti. Ko još pravi tako nisko balkone?" Odmahnuo je glavom. Znam na koji balkon misli.

"Ne. U pidžami sam." Nasmijala sam se malo. "Gdje da idem?"

"Nije ni 10. Hajde samo izađi."

"Čekaj. I izaću na prednji ulaz."

"Požuri. Čekam te ovdje."

Zatvorila sam prozor i nasmijala se sama za sebe. Nabrzinu sam obukla one farmerice sa poda i džemper sa stolice. Imala sam potrebu da stavim maskaru i malo pudera za ujednačavanje tona (ipak je noć vani, zar ne?), počešljala sam se, potrpala kapu i rukavice u džepove jakne i obula se. Ovdje svi drže obuću u sobi, pa ono.