Neću nikad zaboraviti da sam bila dete. I da sam volela da se igram, plakala od sreće, uvek se smejala i bila blesavo iskrena. Čudna, ali srećna. U mojim očima videlo se nebo, čitale su se priče i sanjalo se o moru i dalekom. Nije mi vreme da ostarim. Još uvek želim da crtam sunce u uglu, drveće do neba i velike ljude. Ma nisam ja velika. Ko su ti veliki ljudi? Ne poznajem ih. Ne pamtim tugu, koju sada poznajem. Rado bih da je odnese onaj avion, koji nikada nije bacio bombone. Ne plačem za vremenom, plačem za sobom. Za detetom koje sam nekada bila.
