У нашим животима, постоји много ствари које заустављамо. Да ли су то снови, осећања, речи, сузе..И некада, иако имамо шансу да кажемо нешто, ми одлучимо да останемо тихи. Можда смо превише уплашени да изгубимо оно што имамо у том тренутку. Неку идеалну ситуацију, коју не можемо да пустимо из својих живота. Нешто за шта не можемо да ризикујемо.
Премда знамо да ћемо једног дана жалити за оне речи које нисмо хтели да кажемо, за нека осећања која нисмо хтели да осетимо,за неке сузе које смо требали да пустимо када је било најгоре, за неке снове које смо могли, а нисмо живели. Али ми се свега тога и даље суздржавамо.
У свом животу сам знала мало тога, наспрам свог знања овог света, заиста нисам знала много. Али једино што сам могла да закључим, јесте да љубав никада није могла да заустави ратове, она је била једини кривац њихових почетака.
