Poljupci u čelo i pričanje o omiljenim knjigama.
Ti mi lagano mrsiš kosu dok ja sedim u tvom krilu i ne prestajem da te gledam.
Ustaljene fraze, misli bačene iza glava i osećanja na vrhu naših srca koja dodiruju duše nas i onih koji su se voleli daleko u prošlosti, ali ništa manje nego mi.
Tihi uzdasi, glasno smejanje i neprestano razmišljanje o životu i sudbini, u koju svi tako lako kažu da ne veruju.
Mokar jastuk od suza, nedovoljno papirnih maramica i potrošena hemijska olovka, kako ne bi završila oproštajno pismo.
Kako ne bi rekla da je kraj.
