Bili smo kao delovi slagalice. Razbacani po tepihu, oni koji čekaju na svoj red, oni koji čekaju da negde nekome pripadaju.
Uvek me je zanimalo kakav je osećaj biti nekome deo slagalice koji nedostaje. Onaj delić bez kog ne može da se diše i sve steže i boli. Onaj bez kog nisi celina. Nisi potpun.
Uvek sam osećala kako si ti meni taj deo slagalice i kako sam bez tebe prazna i tužna.
Na kraju svega, naši su životi stvarno predstavljali deliće, ali različite slagalice.
