Jako se plašim stvari koje ne mogu da razumem. I ne mislim da je Emili Bronte bila u pravu. Ali njene reči sam razumela.
Nije on više ja, nego što ja jesam. I nisu nam duše iste, samo su napravljene od istog mesa.
Kada vas neko pravi sobom, to ne znači da postaje deo vas, već da vam totalno ulazi pod kožu i ne pušta, i boli.
Moja i njegova duša nikad nisu bile jedno, zaobišle su se kada je bilo najtamnije, i kada je jedino svetlo bio put ka nekoj drugoj, novoj, u svakom slučaju boljoj, tuđoj duši.
