Ljubi mi suze《✔》

《7》

Cutala je, cutao je. U tisini su jeli. Mogao je da primeti da je jako malo uzimala u usta ali ako ista barem je unela malo snage.

Nakon dorucka Ilja je sklonio posluzavnik u stranu. Samija je ustala sa kreveta i otovrila balkonska vrata. Napolju je bilo sve mokro od sinocne kise.
Ilja je znao svaki njen pokret u ovoj kuci.
Samija:Kolika je ova suma?-Upitala je naslonjena na ogradu. Prisao joj je i stao pored nje.
Ilja:Ako planiras da bezis onda ce ti trebati jedan dobar ceo dan da je predjes.-Pogledala je u njega koji je vec gledao u nju.
Samija:Pa bas lepo. Dajes mi super podrsku za bekstvom s tim informacijama.-Ilja se uozbiljio.
Ilja:Dzabe ces pokusavati Samija! Neces uspeti! Dzabe ces sebe uvaliti u nevolju!-Vratio je ponovo onaj hladan i jeziv glas sto joj se uopste nije svidelo.
Usla je u sobu i krenula ka kupatilu.
Napravila je kupkpu i usla u nadi da ce sav njegov miris nestati.
Znao je to, ali je isto tako verovao da ce se zaljubiti u njega. Da ce postati njegova voljena zena.

Izasao je iz njene sobe i otisao do svoje. Obukao je odelo i krenuo ka ulaznim vratima. Kada je ugledao nju, u kosulji vecoj bar par brojeva od njene velicine ponovo se zaljubio. Svakim danom se zaljubivao sve vise u tu devojku. Pogledao je u njenu kosu koja je bila podignuta u pundji.
Gledala je u njega. Gledala je u svog otmicara i mislila je samo o tome hoce li je povrediti. Zelela je sto pre da ode odavde. Sto pre da pobegne daleko, daleko. Sto dalje.

Nije zelela da prizna ali najvise je zelela da pobegne od same sebe. Od osecanja koje je obasipaju dok je bila s njim u krevetu.
Ilja:Vraticu se tek oko 21:00h.-Samo je klimnula glavom, a on je otisao. Nije ni slutila da zapravo ide do njene majke, ide da je obidje i kaze joj da joj je cerka dobro. Bila je dobro, fizicki savrseno, psihicki....rastureno.

Nakon dva sata setanja po kuci donela je odluku. Zar ima sta da izgubi? Nema. Vazduh nije dugo osetila u svojim plucima, a slobodu jos duze.
Napolju je suncano, a pomalo i tmurno. Kisa nije na vidiku, a ni njen izlaz.
On bi trebao da dodje oko 21:00h. Do tad ako sve prodje po njenom planu vec ce biti na letu za neku drugu zemlju. Potpuno drugu zemlju.

Obukla je sivu trenerku i beli duks. Napolju je jesen i nikad se ne zna kakvo ce vreme biti. Prisla je prozoru njegove sobe. Nakon sto je usla i zatvorila tiho vrata da je ni duhovi u kuci ako ih ima ne cuju. Okrenula se oko sebe i pogledom presla preko cele sobe. Za oko joj je zapala slika na nocnom stolcicu. Njegova majka i otac sede na plazi dok je jedan decak sa malom bebom u rukama iznad njihovih glava. Slika je veoma lepa i porodicna. Tuga joj se nakupila u srcu. Ona nema ni jednu ovakvu sliku sa svojim roditeljima. Njen otac je suvise radio.

Kada je shvatila da sigurno pola sata gleda u jednu tacku sa suzama na licu brzo je ustala. Trosi vreme, a mora pobeci. Taman kad je krenula ka balkonskim vratima cula je korake.
Viktorija:Samija, duso!! Gde si pobogu?!-Pokucala je na vrata, a Samija je zatovrila oci i na trenutak sabrala misli. Beg ce biti suvise tezak. Mnogo tezi nego sto je mislila.
Viktorija:Samija, unutra li si?-Procistila je glas, a zatim odgovrila sa jednim kratkim da.
Viktorija je usla i zaokupirala joj paznju drugim stvarima.

Nakon sto je proslo vise od cetiri sata Samija je umorno krenula ka sobi.
Viktorija:Duso, ceo dan si tuzna. Sve je u redu?
Samija:Zar moze biti nesto u redu Viktroija? Zar moze?-Umorno je pogledala u zenu koja joj je prirasla srcu.
Vikorija:Duso moras da ga razumes....
Samija:Sta da razumem?! Sta?!-Stala je ispred Viktorije i sa bolom u ocima krenula da se dere. Mislila je.... bol ce otici ako se izdere. Bice srecna ako povredi ovu zenu dranjem. Ne, bol je tu. Jos jaci. Majka je daleko. Ona je zarobljena sa covekom koga ne poznaje i mrzi ga.
Samija:Ova kuca, sve ovo oko mene!! Viktorija svaki cosak ove kuce me gusi!! Ne mogu!! Ja nisam ovako zamisljala svoj zivot, nisam!! A on, covek koga toliko branis da nekad pomislim da te je podplatio!!! Taj covek me uzasno plasi Viktorija!! Trudim se da sakrijem svoj strah, svoj bes i svoju tugu, ne ide mi. Zelim samo da umrem, ali ne mogu. Zbog majke ne mogu.-U poslednjem trenu je utisala svoje pricanje. Skoro pa je Viktorija jedva cula. Samija se okrenula u nameri da ode na sprat u svoju sobu. Kada se okrenula zatekla je Ilju sa rukama u dzepovima sakoa.
Zaprepastila se i ustuknula dva koraka unazad.
Ilja:Samija u sobu!!-Pogledala ga je sa suzama u ocima, ali je brzo skrenula pogled. S obzirom da je i krenula u tu mucnu prostoriju samo je klimnula glavom.
Usla je i odmah zatim zatvorila vrata. Sela je na prag balkona i gledala u sumu. Sacekala je pet minuta ali on nije dolazio.
Brzo je prisla ogradi i krenula da preskace. Kada je videla koliko je zapravo visoko vratila se u sobu i tuzno zatvorila vrata balkona. Boli je jer nije uspela. Imala je priliku ali nije uspela.
Ubrzo je usao Ilja sa tacnom u ruci.