Ljubi mi suze《✔》

《27》

Odjednom se trgao iz sna i shvatio je da spava naslonjen na drvo.
Ustao je sa zemlje i ocistio prasinu. Krenuo je polako ka kuci. Usput je izvadio telefon i ponovo ga ukljucio. Sacekalo ga je brdo poruka i propustenih poziva

Igor

Brate sto se ne javljas?
Covece javi se.
Samija se onesvestila u tvojoj kancelariji.
Sta si joj rekao pobogu??
Ilja jesi mi sef ali ima da te nalupam ako ne dodjes sto pre u vilu!!

Cim je procitao sve poruke potrcao je. Trcao je brze nego dana kad su ga jurile ubice.
Do kuce je stigao vrlo brzo i usao je na zadnji ulaz. Cim je u hodniku, na spratu, video Viktoriju kako prica sa doktorkom srce ga je steglo.
Viktorija:Ilja pa gde ti je telefon?-Napala ga je cim ga je videla.
Ilja:Gde je ona?
Viktorija:U sobi, treba da odmara....-Podigao je ruku u znak da ucuti i prisao vratima.
Ilja:Odmarace pored mene i niko da nije usao dok ga ne pozovem!!! Jasno?
Viktorija:Da dete.-Usao je u sobu.
Bila je pokrivena i bleda. Nije se znalo sta je bledje, ona ili carsaf na kom spava. Prisao je krevetu i seo pored nje. Ruku koja joj je bila na stomaku je stavio u svoju. Osmehnuo se kad je video koliko je zapravo sitna, proklinjao je sebe sto se usudio da vice na ovako krhku devojku.

Ilja:Lepotice........zasto si tako tvrdoglava? Zar se ne vidi koliko te volim?-Osetio je pomeranje njene sake i pogledao u njeno lice. Usta su joj se blago otvorila, a kapci su se polako pomerali.
Pomilovao je po obrazu i u tom trenutku je otvorila oci koliko je mogla.
Samija:P-pa-la sam?
Ilja:Jesi. Ali nije nista strasno.-Klimnula je glavom.
Ilja:Zelis li da pozovem doktorku?-Odmahnula je glavom.
Samija:Zedna sam.-Ustao je i izasao iz sobe.

Ilja:Ne ulazite u sobu. Odmah se vracam.-Klimnule su glavom, a on je otisao do kuhinje. Uzeo je casu sa vodom i pruzio korak do sobe.

Samija je lezala u krevetu i gledala u prozor. Tek sad, kada je malo odahnula i odspavala shvatila je sta joj je on sve napricao.

Kako ne razumes da sam te oteo zbog tvoje sigurnosti!! Godinama sam te spijunirao i pratio, znao sam sve o tebi!!! Svaki deo tvog zivota sam znao!!! Svakog muskarca koji te pogledao oterao!!!

Sta da misli na sve to? Da li da bude besna sto je ceo njen zivot spakovao u svoje ruke ili ipak zahvalna sto je spasio? Zapravo nju je taj covek i hteo da napadne zbog njega. Ali opet on je oteo za njenu sigurnost. Zar je moguce ziveti ovako komplikovan zivot? Mislila je da je tako samo u filmovima.

Ilja je usao u sobu sa casom vode i prisao joj. Spustio je casu na nocnu komodu. Krenuo je da je uhvati ispod miske i da joj pomogne da se uzdigne u sedeci polozaj.
Samija:Mogu sama.
Ilja:Nisam te pitao.-Podigao je u sedeci polozaj i namestio jastuk iza nje. Dodao joj je casu koju je uzela.
Ilja:Boli li te nesto?
Samija:Samo malo stomak. Nista strasno.
Ilja:Zasto si se onesvestila?-Cutala je. Gledala je u casu u svojim rukama i cutala.
Ilja:Odgovori mi.-Ponovo se cuo samo njegov glas. Ponovo je nemo sedela i smisljala odgovor.
Samija:Ne znam. Krenula sam u sobu i na izlazu sam se samo srusila.
Ilja:To nije zbog onih reci?-Pogledala je u njegovu saku koja se polako priblizava njenoj. Zelela je da izmakne ruku, ali je imala potrebu za dodirom. Njegovim dodirom. Mozda je mislila da ce joj se gaditi, ali kad ju je uhvatio prijalo joj je.

Samija:Izvini.
Ilja:Necemo sad o tome. I ako neko treba da se izvini, to sam ja.

Sedeo je tako kraj nje nekoliko sati. Tri sata je proslo, a oni su u tisini bili jedno kraj drugog. Svako se borio protiv svog srca.
Ilja se borio da je ne poljubi, da je ne uzme ovde i sada. Bez obzira na krvarenje.
Samija se borila protiv emocija. Zelela je da bude ljuta, a osecala je krivicu. Zelela je da ga mrzi, a prijao joj je.

Nakon tri sata, Samija je ponovo zaspala. Ilja je izvadio sada praznu casu iz njene ruke i stavio je na nocni stocic. Ustao je i iz ormana izvadio crnu kosulju i crne pantalone.
Izasao je iz sobe. Doktorka nije bila tu, ali Viktorija jeste. Naredio joj je da pricuva Samiju dok se ne vrati.