Ljubi mi suze《✔》

《30》

Samijin outfit

Iljin outfit

Kada je podigla pogled na njegove oci spustio se i poljubio je.
Nezno, neznost koju je tad osetila nije dolazila od Ilje Matvejeva. Dolazila je iz njegovog srca.
Srce je ubrazalo, a telo drhtalo. Ne zbog straha, ovaj put ne. Osecala se drugacije, posebno. Ijako joj je glas u glavi govorio da se odmakne, da pobegne sto dalje. Srce nije imalo isto misljenje. Prijalo joj je, a srce uvek bira ono sto je telu potrebno. U ovom slucaju Ilja.

Trebalo joj je vremena da shvati u sta se upustila. Prislonila je dlanove na njegova prsa i odaljila ga.
Stavio je sake kraj njene glave. Obrazi su joj poprimili zarku crvenu boju, a oci su bile uprete u njegove usne.
Ilja:Prelepa si.-Pogledala ga je u oci i videla ono cega se plasila. One dubine u koje zapliva svaki put. Bojala se da se ne utopi. Ijako je to ne moguce u ljubavi, plasila se.
Ilja:Da li si gladna?-Odmahnula je glavom.

Oboje su bili izgubljeni. Ona u okenu stvorenog za nju, a on u prasumi punoj divljih zveri. Oci su joj podsecale na prolecnu krosnju drveta.

Ilja:Koliko si dala slobodnog Viktoriji?-Podsmehnuo se.
Samija:D-va da-na.-Zamuckivala je i prosla pored njega. Morala je malo da udahne vazduha.
Ilja:U redu. Ja idem u kancelariju, a ti kad ogladnis reci, vodim te na veceru.
Samija:Ja cu spremiti nesto.-Pobunila se.
Ilja:Ni slucajno. U 15:15h budi spremna, dogovoreno?-Klimnula je glavom. Poljubio je u obraz i izasao iz sobe.

Samija:Kretenu!!-Uzela je jastuk sa kreveta i gadjala vrata.
Usne su joj bridele od mekoce njegovih usana. Srce je idalje imalo ubrazan ritam. Svo vreme je sebi pricala kako ga se plasi samo kako ne bi priznala sebi da su otkucaji drugaciji.

Lagala je sebe, lagala je druge. Ali nije umela da poveruje u tu laz. Vise nije strahovala njegovog besa, sada je strahovala od svojih osecanja.
Uvek je u zivotu bezala od losih ljudi. U skoli se nije druzila sa problematicnim djacima, a na kraju je zapala za oko najgorem od njih.

Samija:Ti njega mrzis, ti si ovde na silu, ti zelis da pobegnes!!! Nema osecanja, nema ljubavi!!!-Ponavljala je na glas dok je setkala sobom.
Cupala se za kosu i uzasno nervirala. Iz misli joj nije izlazio on. Njegove oci, trepavice, poljubac. Tako sitne stvari, a tako zakopane u njene misli.
Do pre par dana ga je gledala kao najcudniju i strasnu osobu, a sad. Sad potpuno drugacije. Sada pocinje da istrazuje njegovu lepotu. Njega samog.

Dok je pokusavala da okupira svoje misli necim drugim, vreme je proslo.
Ubrzo je doslo vreme da se sprema.
Sela je na stolicu za sminkanje i stavila samo malo korektora. Na usne je namazala bez karmin. Trepavice je imala prirodno uvijene i dugacke i nikad nije stavljala maskaru. Kosu je podigla u neurednu pundju. Obukla je bele pantalone, a gore crnu majicu koja je bila u sklopu sa crnim patikama.
Ubrzo je zacula vrata na kojima se pojavio Ilja.
Ilja:Ajde spremaj se.
Samija:Spremna sam.-Namrstio se.
Ilja:Neces u tome ici.
Samija:Zasto?-Naslonio se na vrata i odmeravao je.
Ilja:Suvise je otvoreno. Ne vodim te na splav sa tinejdzerima vec na veceru.
Samija:Uopste nije otvoreno!-Pobunila se i prekrstila ruke preko grudi.
Ilja:Meni jeste.
Samija:Pa tebi. Meni se svidja to je bitno!
Ilja:Ja nisam rekao da mi se ne svidja. Ovako mozes po kuci setati ja se necu buniti, ali sada ces se zatvorenije obuci. Ne svadjaj se vise!-Prostreljala ga je pogledom. Okrenula se ka ormanu i krenula traziti nesto udobno, ali opet lepo.

Cim je izvadila kombinaciju otisla je u kupatilo i presvukla se.
Ilja:E ovo je vec prihvatljivo.-Namrstila se i izasla iz sobe. Svidjala joj se odevena kombinacija. Mada joj je poprilicno smetalo to sto joj on govori kako ce se obuci.
Nikad joj nisu bili simpaticni momci koji zapovedaju devojkama sta ce nositi, a sada je bas upala u okove jednog od njih.

Kad je dosla do ulaznih vrata sacekala ga je. Cim je dosao ukucao je lozinku koju ona naravno nije propratila. Izasli su i krenuli ka autu.
Samija:Obezbedjenje ide?
Ilja:A ti to planiras da pobegnes?-Podigao je jednu obrvu, a ona je automocki odmahnula glavom.
Ilja:Ne idu. Sto ne znaci da ces uspeti pobeci, naravno.
Samija:Kao da cu ikad moci.-Prosaputala je.
Ilja:Rekla si nesto?
Samija:Hladno je, otkljucaj auto da udjem.-Znao je da nije to rekla, ali je poslusao. Usli su i cim je upalio auto grejanje je pocelo da radi.
Ilja:Trebace nam vremena do tamo.
Samija:Gde idemo?
Ilja:Videces.-Naslonila se na prozor i gledala kroz njega. Uzivala je u pejzazu punim crvene boje.