Ljubi mi suze《✔》

《10》

Ne brini malena, uskoro ces ponovo biti u vili. Mada ovaj put bez moje milosti.

Koracao je sumom krupnim koracima do mesta na kome je ona.
Sedela je na vec vlaznoj travi od mraka. Noc je polako padala, a ona je gledala u visoki zid oko nje.
Kako nije ranije shvatila da je cela suma u njegovom vlasnistvu?
Kako nije shvatila da je ovo jednostavno najgluplja ideja u njenom dosadnom zivotu?

Cula je sustanje i odmah je ustala sa poda. Pribila se uza zid i cekala da izadje to nesto.

Samija:Molim te Boze, pomozi mi!!-Govorila je sama sebi dok je gledala u smeru suskanja.
Ilja:Veruj mi malena, sada ti ni Bog ne moze pomoci.-Ugledala ga je sa strahom u ocima.
Ilja:Sta radis ovde sama Samija?-Pohlepno je pogledao zeleci da joj utoli strah u kosti. To je i uspeo. Zamislite koliko se uplasila. Ako su ga se plasili mafijasi kako ga se tek nevina devojka. Poceo je da joj prilazi, dok je ona pogledom trazila izlaz. Zid je oko nje ispred nje on, a oko nje suma puna ko zna cega.
Ilja:Pitao sam te nesto malena?
Samija:Ja......ni-sa...-Ilja se nasmejao njenom strahu koji je prstao iz nje.
Ilja:Jesi, upravo si ovo htela da uradis. Htela si da pobegnes Samija!-Povisio je ton, a njoj se donja usna odvojila od gornje.
Prisao joj je gresno blizu. Jednu ruku je stavio na zid iznad njene glave. Drugom je uhvatio za nadlakticu i pogledao je u oci. Ona je gledala svuda samo ne u njegove dubine.
Ilja:Upozorio sam te Samija. Sa mnom ne treba da se igras malena.-Krenuo je da je vuce za sobom dok se ona otimala i vikala na sav glas.
Samija:Upomoc!!! Ilja pusti me!!! Boli me to Ilja!!!-Oci su bile pune tuge. Pune ceznje za starim zivotom.
Stavio joj je ruku na usta i prebacio preko ramena.

Znala je, gotovo je. Nema nazad. Nema slobode. Nema srece....
Udarala ga je i govorila da je pusti, ali njemu je to bila samo dobra masaza. Njene ne jake i sitne pesnice su mu bile tako bezbolne. Jedva da je osetio udarce.
Udario je po zadnjici na sta je ona izdahnula.
Ilja:Mogla si lepo da zivis kao princeza u onoj vili, ovako si samo izgubila ono malo poverenja sto sam imao u tebe.
Prestala je sa udaranjem i onesvestila se. Srce joj je tuklo od straha i ubrzo je jedino mrak videla ispred sebe.

Strah, ljubav, dve stvari koje ne mozemo kontrolisati. Dve stvari koje nas ubiju tokom zivota.

Usao je s njom u vilu u kojoj ga je cekao Igor. Igor je posao s njim ka podrumu i ostavio je u najsredjenijoj protoriji u podrumu.
Spustio je na dusek koji je bio na podu. Pomazio je po kosi i zavukao joj pramen iza uveta.
Ilja:Ne moras me se bojati, necu te povrediti. Samo zelim da ti dokazem da ti je ovo dom od sad.

Ustao je s duseka i izasao iz podruma, zakljucao je vrata i krenuo ka njenoj sobi.

Negde oko ponoci njene oci su se napokon probudile.

Izgubljena u vremenu i prostoru nije imala snage da ustane. Suvise je dugo setala onom sumom. Osecala se umorno i pospano.
Kada je osmotrila prostor oko sebe shvatila je da jedini izvor vazduha i svetlosti proizvodi prozor s resetkama visoko na zidu.
Ustala je polako s duseka i prisla gvozdenim vratima. Imala su mali prozorcic koji je bio zatvoren. Bas kao u zatvoru, u samici.
Okrenula se i ponovo pogledala po maloj sobici. Beton, suv i ociscen je kruzio. Zvezde su uveliko sjajile nebom i krasile ga. Dusek u desnom cosku, tacno prekoputa prozorcica je bio udoban.
Okrenula se ka vratima i pocela da udara po njima.
Samija:OTVORITE!!! ZELIM DA OTVORITE VRATA!! MOLIM VAS!!-Vikala je i odazivala ni sama ne znajuci koga.
Nakon citavih pola sata odustala je. Vratila se na dusek pun vlage. Sklupcala se u sedecem polozaju i gorko zaplakala.

Ako je nju ovaj monstrum zarobio ovde ko zna sta je uradio njenoj majci. Mozda je ubio i mozda nije sada u bolnici kao sto joj je on rekao.

Ijako je to bila samo njena cinjenica bol u grudima nije prestajao. Plakala je sve glasnije, jecala sve dublje, a suze su sve brze i smelije natapale njenu odecu oko vrata.
Ubrzo iz dubokih suza su je probudili tupi koraci. Mogla je osetiti da je to neki krupan muskarac. Vrata su se otkljucala i glasno zaskripala kada ih je neko gurnuo. U sobu je usao njoj poznat miris. Nedostajao joj je. Tako je jak i prijatan muski parfem.

Brzo je tankim prstima obrisala svoje natopljeno lice i pogledala u prozor. Nije zelela da gleda u njega. Nije smela.
Hoce li videti ljut izaraz lica, hoce li je udariti? Ovako i ako nesto od toga uradi uradice nevidljivo. Ona nece to gledati.

Usao je i zatvorio vrata ponovnim skripanjem. Prisao joj je u dva koraka i cucnuo ispred nje. Prekrio joj je pogled na prozor, a ona se vec zagledala u pod. Izbegavala je njegov pogled, njegove oci, usne....
Ilja:Pogledaj me u oci.-Prosaputao je jezivo zastrasujucim tonom. Odmahnula je glavom i jos vise spustila pogled.
Uhvatio je za celjust i cvrsto je stegao.
Ilja:Samija, Samija.... Kako vec jednom da ti objasnim neke stvari? Nisi trebala ovo da uradis malena.-Gledala ga je sa tugom u ocima i ispred sebe umesto Ilje videla cudoviste. Monstruma koji joj je uzeo slobodu.
Mrzela ga je, mrzela iz dna duse. A on je sebi obecao da nakon sto ona postane njegova nikad vise nece plakati od tuge. Nikad vise.

Spustila je pogled na njegove usne koje su bile malo otvorene. Cisto da se malo vide beli kristali unutra. Sa mokrim ocima punih suza ga je ponovo pogledala u oci. U njima je bio samo led i nista vise. Led i grubost. Ljutnja, bes ni sama ona nije znala da procita to.
Samija:Boli me..-Prosaputala je vec umorno od svega.
Ilja:Jedi.-Stavio joj je posluzavnik s hranom na dusek i ustao. Cim je pustio osetila je olaksanje. Onaj parfem je gusio i nije joj dozvoljavao da normalno dise.

Danas ce izaci jos jedan deo. Ne mogu da verujem da smo vec na desetom delu!!❤❤