Ljubi mi suze《✔》

《46》

Cim je obisla kuhinju i kupatilo uputila se ka spavacoj sobi.
Otvorila je vrata i prizor je preplasio.

Igor je stajao mirno i sa veoma vedrim licem. Ispred njega je bila Олья privezana za stolicu. Usta su joj bila zalepljena lepljivom trakom, a oci vidno rasplakane.
Igor:Pobegulja nam stigla.-Njen pogled se sa nje prebacio na Igora.
Igor:Nemoj da si mi uplasena tako.
Samija:Pusti je.-Igor se nasmejao.
Igor:Sigurno je ne bih vezivao da bih je tako brzo pustio. Ali ako budes krenula sa mnom nece mi biti problem da je oslobodim.
Samija:Molim te Igore.
Igor:Zao mi je Samija, ali ja tu ne mogu nista. Cinim naredjenja.-Besno ga je pogledala.
Samija:Pa da, Ilja ti je naredio da mi unistis ono malo slobode sto sam imala!! Igore zelim da zivim sama i da imam svoj zivot, a ne da mi ga on kroji po svojoj zelji!!-Igor je pogledao u nekog iza Samije. Cim je to primetila okrenula se.
Pogledala je u coveka obucenog u crno kako joj prilazi. Krenula je unazad.

Igor:Zamolio bih te da se stisas i da dozvolis ovom coveku da te odvede do auta. Ne zelim da koristim silu s tobom jer si mi draga, a ako ne uradis sta sam ti rekao tvoja drugarica ce zazaliti sto ti je pomogla.
Izvadio je noz i prislonio joj ga uz vrat. Samija se zaledila. U trenutku se pokajala sto je onaj dan usla bas u njen auto.
Samija:Ne radi mi to....-Oci su joj se rastuzile, ali su jos uvek cvrsto drzale suze u kapcima.

Олья se uznemirila u stolici, ali je Igor strogo pogledao. Odmah je prestala sa svim i pogledala uplaseno Samiju. Odmahivala je glavom pokazujuci joj da bezi, da mu dozvoli da je ubiju jer ce joj biti drago sto ce imati nakon toga mozda svoju slobodu. Samija nije zelela da gleda ubistvo ispred sebe, a jos manje da je to ubistvo od njene najbolje drugarice.
Samija:Олья samo da znas pozitivno je.-Pogledala je u Олью aludirajuci na test za trudnocu. Vec je sebi rekla da ce krenuti sa ovim ljudima, a zelela je da makar zna rezultat testa. S obzirom da je sve testove polomila nakon saznanja da je trudna.

Videla je suze u njenim ocima. Олья je pomislila kako je to divno jer ga Samija zapravo voli, ali je znala ko je Ilja Matvejev i nije joj bilo drago sto ce i ona i beba otici u njegove ruke.
Igor:Sta je pozitivno?
Samija:Nista sto bi trebalo tebe da zanima.-Igor se namrstio.
Igor:Ides li?
Samija:Mogu li se pozdraviti sa njom?
Igor:Ne.-Samija je pogledala u noz koji je spremno ciljao vrat. Obrisala je zalutale suze i krenula napolje. Covek iza nje joj nije dopustio ni da mrdne dalje od njega.
Kad su dosli do izlaza iz zgrade pogledala je naokolo.

X:Gospodjice ne pravite gluposti vec krenite.-Shvatio je da je gledala gde moze pobeci. Nervirao ju je, ali je i sama znala da mu je to posao.
X:Izvolite.-Otvorio je vrata crnog auta koji je bio parkiran odmah preko puta zgrade. Prekoravala je sebe sto nije videla auto tokom vracanja iz setnje. Do duse ni sama ne bi znala da je to Igorev.
Samija:Smem li ga sacekati pored auta?
X:Gospodjice znam sta vam je u planu i necete uspeti u tome. Udjite sami da......-Podigla je ruke besno.
Samija:Dobro sama cu.-Usla je u auto i prekstila ruke.
On je zatvorio vrata i stao kraj istih. Znala je da je ulaskom u ovaj auto zapecatila svoju sudbinu. Znala je da nema vise nacina da pobegne, ali jos uvek nije to skroz shvatila. Jos uvek nije bila svesna stvarnosti. Cak nije bila ni svesna da ima zivot u sebi. Zivot koji ce mozda liciti na Ilju. Mada barem je sigurna da dete sa takvim covekom ne moze biti ruzno. Moze samo da ima nakaradan karakter.

Nakon citavih petnaest minuta ugledala je Igora kako izlazi iz zgrade. Uplasila se. Pitala se zasto mu je trebalo toliko dugo da je odveze. Na trenutak je pomislila da je povredio. A onda je shvatila da je Igor vise puta dok je bila u podrumu pricao sa njom skroz normalno. Znala je da je on skroz razuman van duznosti i nadala se da nije sposoban da ubije coveka.

Usao je u auto i pogledao je kroz retrovizor.
Igor:Dobro si?-Samo ga je besno pogledala. Nasmejao se i upalio auto.
Videla je kako onaj covek ulazi u drugi auto koji krece za njima. Izgleda da nisu samo njih dvojica dosla po nju.
Samija:Da li je dobro?
Igor:Tvoja drugarica? Ne moze biti bolje.
Samija:Zasto ti je onda toliko trebalo da sidjes?
Igor:Recimo da mi je tvoja drugarica solila pamet cim sam joj odlepio traku. A s obzirom da ja zensko ne udaram nije mi bilo bas lako da je se otarasim.
Samija:Da li to znaci da je ne bi ubio, samo si mi uzalud pretio?
Igor:Tacno. Mislim ti bi svakako usla u ovaj auto, to sam uradio samo kako te ne bih ja silom nosio.-Ispustila je tihi izdah i olaksanje.  Barem je znala da je ona sad na sigurnom. Barem se nadala. Ali bila je.

Gledala je nemo kroz prozor i primetila kako su se uputili ka autoputu. Setila se Iljinih reci.

Samija:U kom mestu si tacno rodjen i kako si dosao u Srbiju?
Ilja:Rodjen sam u Rusiji, sigurno si cula za grad Сочы. Tu je moj dom. A u Srbiju sam dosao zbog ocevog posla.

Predpostavila je da idu u njegov rodni grad koji je po njenom znanju veoma daleko. I sigurna je da ce im trebati vise od nekoliko sati do tamo. Sto znaci da ce toliko provesti u autu.
Samija:On ce me povrediti Igore.-Suza joj je skliznula niz obraz i shvatila je da je u poslednje vreme vise nego ranjiva sto je sigurno zbog trudnoce.
Igor:Zasto tako mislis?
Samija:Znam sta je bilo poslednji put.-Igor je na trenutak premotao film i setio se tih dana.
Igor:Siguran sam da te nece povrediti.

Ilja:Kad te ucinim svojom neces smeti ni jednog drugog pogledati, niti ces bezati od mene.

Samija:Ja nisam.
Igor:Zasto si pobegla uopste od njega? Znala si da je onaj covek njegov?
Samija:Znala sam. Ali sam isto tako znala da ne zelim da budem sa ubicom.
Igor:Govorili smo ti i Viktorija i ja, a cak i on pre toga o tome.
Samija:Da, ali ja vam nisam verovala. Verovala sam da je mafijas, ali ne i ubica.
Igor:I onda je Milos odlucio da ti pokaze neke stvari. Pa bas lepo od njega.-Sarkasticno je rekao. Mogla je da primeti kako ga Igor mrzi.
Samija:Kako znas?
Igor:Covek koji te oslobodio je Iljin covek. I on je bio verna Miloseva desna ruka, barem je tako mislio Milos.

Samija:Da li Milos ima ljude kod Ilje?-Ni sama nije znala odakle joj toliko pitanja. Valjda je shvatila da ce joj Igor dati odgovor, a ne kao Ilja.
Igor:Da, zapravo imao je. Sada vise nema.
Samija:Sta to treba da znaci?-Uplaseno ga je pogledala u retrovizor. Njegovo cutanje joj je dalo odgovor. Koza joj se najezila na samu pomisao da su ti ljudi mrtvi.
Samija:Jesi li i ti ubica? Nisi zar ne?-Cekala je odgovor. On se nasmejao.
Igor:Ako ces me mrzeti zbog toga onda nisam.
Samija:Tebi je to smesno. Smesno ti je sto ides naokolo i ubijas ljude, nevine ljude.
Igor:Ne! Ja ubijam one koji su pokusali da ubiju mene, Ilju ili cak i tebe. Ne ubijam bilo koga.
Samija:Mene?
Igor:Da Samija, ljudi zele da te ubiju i sklone sa ove planete jer si Iljina jedina slaba tacka. I ako budes slusala njega bices bezbedna. Zato ne pravi sranja.
Samija:Hvala ti puno, velika mi je uteha sto cu morati da budem u blizini UBICE da me UBICE ne bi ubile.-Sarkasticno mu je odgovorila i ucutala. Igor je shvatio njenu trenutnu situaciju. Znao je da je ovo sve previse za nju samu. I svakako mu nije bilo drago sto je sve ovo prezivela za tako kratko vreme. Mnogi ljudi to ne bi izdrzali. Samija je mozda bila krhka i placljiva, previse uplasena, ali je sve izdrzala. Verovao je da ce ona i Ilja naci mir kada sve ovo prodje. Samo da ona pocne da razume njegov posao.

Samija je nesvesno razmisljala o Ilji. Nije nameravao da joj izadje iz glave.

SamijaPOV
Neverovatno je kako ti neka osoba tako naglo, a opet duboko udje u misli. Vracajuci film unazad, nije prosao ni sekund u ovih mesec dana da nisam pomislila na njega.
Gde je? Trazi li me? I jos mnogo pitanja. I uvek imam isti odgovor.
Ma zasto uopste razmisljam o njemu. A i sama polako dolazim do istine. Ne vredi lagati sam sebe. Laz je najbolja odbrana, ali istina nas na kraju ipak ili ubije ili izleci.

Volim tog coveka, stvarno ga volim. I pokusavala sam da ga se secam s ljunavlju, ali onda se odjednom pojave one slike i zgrozim se svaki put.
A opet, opet dajem sebi neku laznu nadu da on nije takav. Ali jeste. Jeste i tu se ne moze nista.
Cesto se nocu, sedeci kraj prozora zamislim i setim reci koje mi je majka cesto govorila.
Ljubav ne bira sredstva.
A eto Ilja je ubio ko zna koliko ljudi zbog mene. Koliko god mi se to gadilo i ne svidjalo, on je to uradio zbog mene. Da bi mene sacuvao za sebe.

Vec godinama nisam imala leptirice u stomaku pred nekim deckom, zapravo poslednji put je bio sa trinaest godina kada sam Ilju ugledala. A pre toga sam bila zaljubljena u jednog decka, ali to je bila decija igra. Ali ono pravo, ono za ceo zivot mislim da upravo sad osecam.

Ali bojim se. Bojim se njega. Sta ce mi uraditi kad stignem ili bolje receno sta ce uraditi meni i bebi.
Bebi, veoma kratka rec, ali ima veliku ljubav u sebi.
S obzirom da sigurno necemo skoro stici legla sam preko zadnjeg sedista i gledajuci u nebo, zaspala sam.

Dragi moji, poslednjih dana sam imala ispit koji sam hvala Bogu polozila sa devetkom. Zbog toga nije bilo delova, ali zato cu danas nadoknaditi to.❤❤❤