Ljubi mi suze《✔》

《15》

Ilja:Ne!! Pozvacu Viktoriju, ona ce vam pomoci.-Ona samo klimne glavom. Ilja je izasao i brzo uveo Viktoriju unutra.

Nije mogao to da gleda. Toliko krvi, rasparene koze, zive organe i mrtvih, razapetih tela je video u zivotu. I sam im to sve radio, a sad ne moze da gleda ovo. Prosto nije mogao da veruje da ne moze da joj pomogne, jer ga dusa boli. Otisao je brzo u njenu staru sobu u kojoj je spavala prvih dana.
Otvorio je njen ormar i udisao njen miris.
Ubrzo je neko usao u sobu.
Igor:Jebote!! Sta ti se desilo!?-Zaprepastio se kad je video Ilju punog emocija. Punog tuge, bola. Punog krivnje.
Ilja:Ona....ona krvari!!! Ona je tamo bila bez svesti oblivena krvlju!!-Igor je to znao jer su mu rekli strazari koji su bili ispred njene sobe u podrumu.
Igor:Znam.
Ilja:Igore sta se sa mnom desava!!? Ti znas koliko sam ljudi ubio, koliko sam ih puta sekao na delove, a nju ne mogu da gledam takvu. Ona....ona krvarii!!!-Urlao je i bes je sikljala iz njega. Bes na njega. Mogao je sebe da ubije. Mogao je da se ubije samo da zna da ce ona biti ziva. Ziva i zdrava.
Igor:Ilja moras da se smiris. Zasto si doktora onako preplasio. Bled je kao krpa. Uskoro ce i njemu trebati hitna.
Ilja:Zato sto je hteo da dira ono sto je MOJE! Samiju samo ja smem da diram, razumes!! SAMO JA!!!-Igor je uzdahnuo. Ilja ga je uhvatio za kragnu kosulje. Igor se nije uspanicio jer je znao Ilju kao brata. On mu ne bi naudio.
Ilja:Sta da radim Igore!!?
Igor:Za pocetak me pusti.-Smireno je rekao. Ilja ga je gledao pravo u oci nekoliko trenutaka. Kada je shvatio sta je uradio pustio ga je.
Igor:Slusaj me brate. Moras da se smiris. Zbog sebe.
Ilja:Boli me ona stvar za mene! Razumes!!?
Igor:Onda zbog nje jebemu mater!!!-Razdrao se na njega jer ga je povredjivalo da ga takvog gleda. Ilja je zacutao i protrljao palcem i kaziprstom slepocnicu.
Igor:Ona je tamo u sobi. Dise, bori se da se probudi. Ako nastavis da tako napadas ljude oko sebe i urlas nista neces postici. Moras da se smiris. U redu?-Ilja je nemo klimnuo glavu.
Ilja:Volim je.-Izustio je, a Igor ga je zacudjeno pogledao. Znao je on da on nju voli za ceo zivot, ali nikad nije cuo da tako prica.
Igor:Znam, upravo zato joj trebas smiren kad se probudi, a ne besan.
Ilja:Moram da popijem nesto zestoko.-Izjurio je iz sobe i krenuo ka svojoj radnoj sobi. Nagnuo je flasu viskija. Jaka tecnost je strujala niz njegovo grlo. Spustio je flasu pazeci da se ne olesi. Mada nikad nije uspeo to jer je veoma dobro podnosio alkohol.
Seo je na koznu stolicu. Pogled je uperio u beli ram na njegovom stolu. Bila je to Samijina slika. Njene slike su svuda u ovoj kuci samo ona to jos nije videla. Njegova lepotica...

《SAN》
Ilja:Malena....
Samija:Ko si ti?
Ilja:Kako to mislis?
Samija:Ko si ti? Ne prilazi mi!!?
Ilja:Malena, ako je ovo sala. Molim te prestani.
Samija:Ne zovi me tako! Ja nisan tvoja malena.-Vicem na decka ispred sebe. Sta on zeli od mene!?
Ilja:Jesi. Ti si samo moja malena.
Samija:Sta pricas to?
Ilja:Ja sam tvoj cuvar, tvoj andjeo cuvar i tvoj djavo u raju.-Uhvatio me oko struka i poljubio. Gotovo. Lanci su me uhvatili. Pritvorena sam za njega zauvek.

Igor:Doktorka je jos unutra, kao i Viktorija.-Kaze cim udje u radnu sobu. Ilja je zamisljeno sedeo na stolici i gledao u prostranstvo koje se pruzalo s prozora. Prozor je bio preko celog zida, sto je davalo divan pogled.
Flasa viskija mu je bila pri ruci.
Igor:Sta ces da radis kad se probudi?-Slegnuo je ramenima i pogledao u njenu sliku na stolu.
Ilja:Ako se probudi....-Prosaputao je.
Igor:Kakvo je to razmisljanje? Moras da verujes u nju, uostalom samo se onesvestila nije u komi Ilja.-Sarkasticno se osmehnuo Igoru.
Ilja:Tako se osecam. Kao da je u komi. Zbog mene.
Igor:Hoces je vratiti u podrum kad se oporavi?
Ilja:Ne. Planirao sam je svakako danas pustiti.
Igor:A sto mi nisi javio da dolazis ranije? Ja ko budala krenuo ka podrumu kad sam dosao i strazar mi rekao da gospodjici nije dobro i da je gore s gospodinom.
Ilja:Bilo je iznenada. Morao sam da je vidim.-Igor se blago osmehnuo. Drago mu je da njegov drug vise nece jebati kurve i drolje. Drago mu je sto se skrasio. Napokon.

U to vreme doktorka i Viktorija su pomagale Samiji. Sta joj se desilo, to jos ni sam Bog ne zna.

《SAN》
Samija:Zao mi je majko. Zao mi je sto sam poverovala prokletom neznancu. Da nisam, ti bi bila pored mene. Ne brini mama, nisam vise u njegovoj kuci. Sada zivim u selu blizu Londona. Znam, daleko. Mnogo daleko. I zao mi je sto necu nastaviti svoju rutinu dolazenja svaki dan kod tebe. Mada dve godine nije malo. Nema te vec dve godine, a ja se ne pomeram. Nisam napravila ni jedan novi korak. Ilja svaki dan ima novu devojku u krevetu, a ja. Pa ja kao luda patim za tobom i krivim sebe za sve. Mada vreme je da odem. Daleko. S obzirom da cu ziveti u selu u kom nema puno ljudi, necu cuti za ime Ilja Matvejev. To je dobro zar ne?

Evo ga i drugi deo danas. Izvinite ako ima gresaka, nisam stigla da procitam i ispravim iste. To cu uraditi veceras. Nadam se da vam to ne smeta.❤❤