Ljubi mi suze《✔》

《38》

Pokrio je jer je skoro cela bila van pokrivaca. Priblizio je glavu njenoj i prebacio joj pramen plave kose iza uveta. Zatvorio je oci i jedva se pred zoru naterao da zaspi.

•JUTRO•
Samija se rano probudila. Nije imala ugodne snove i nije imala cvrst san. Probudila je hladnoca jer se otkrila tokom spavanja. Kad je rukom krenula ka Iljinoj strani docekala je prazna plahta.
Brzo je utrcala u kupatilo i sredila svoje stanje. Htela je sto pre da proveri jel tu Ilja.

Sisla je brzo niz stepenice s bosim nogama i mora da prizna da su joj se prsti sledili. Jer su plocice bile po stepenicama.
Cim je prisla ulazu trpezarije cula je glasove.
Viktorija:Evo izvoli Ilja.-Osmehnula se kad je cula Viktorijin glas, a i da je Ilja tu.
Usla je u prostoriju.
Viktorija:O duso!-Samija joj je prisla u zagrljaj. Cula je dubok kasalj iza sebe. Okrenula se i Ilja koji je sedeo za stolom i jeo kroasan posmatrao je Samiju i Viktoriju.
Vratila je pogled na Viktoriju.

Samija:Prijao ti je odmor?
Viktorija:Naravno duso, hvala ti. Nego sta bi da jedes?
Samija:Skuvacu sebi kafu.
Viktorija:Evo ja sam skuvala Ilji ostalo je i za tebe. A sta ces jesti?
Samija:Bice mi ovo dovoljno, hvala.-Sela je za sto malo dalje od Ilje.
Viktorija:Moras nesto da jedes.
Samija:Nisam gl......-Ilja je imao grub jutarnji glas koji je uplasio.
Ilja:Daj joj kroasan i sta jos hoce da jede.-Prevrnula je ocima, a zatim pogledala u Viktoriju koja je vec stavljala toplo pecivo na tanjir.

Spustila je tanjir sa soljicom kafe ispred nje.
Viktorija:Nesto uz kroasan?
Samija:Kafa ce biti dovoljna.-Krisom je pogledala u Ilju, ali je on vec gledao u nju.
Ilja:Viktorija postaraj se da redovno jeda u toku ova dva dana sto necu biti tu. Ja cu obavestiti obezbedjenje da joj je zabranjeno da izlazi iz kuce.-Strogo je pricao. Ponasao se kao da Samija nije samo metar od njega.
Samija:Ilja ne mozes me opet zatvoriti u kuci!-Pogledao je sa svetlo sivim ocima. Besan je, zna. Ali ne planira dva dana da seta po praznim hodnicima kuce.
Samija:Molim te Ilja....-Samo se okrenuo i izasao iz prostorije.

Potrcala je za njim.
Samija:Ilja stani, molim te!!-Stigla ga je u hodniku dok se obuvao.
Samija:Krenuo si na aerodrom.-Razmisljao je o odgovoru.
Ilja:Da.
Samija:Ako ces me zatvoriti u ovoj kuci makar sacekaj da napisem pismo majci.-Tuzno ga je pogledala. Mozda vise povredjeno.
Ilja:Cekam te u dnevnoj sobi.-Osmehnula se meko i brzo potrcala ka spavacoj sobi. Iscepila je papir iz svog dnevnika i krenula da pise. Brzo je pisala i sasvim spontano. Ali bilo je iz srca. Bilo je onako kako je samo majci umela da pise.
Rec po rec stvorile su se i recenice. Recenice koje su ispisale ceo papir. Sklopila ga je i stavila u kovertu koja se nalazila u njenoj fioci.
Sisla je u dnevni boravak.
Samija:Izvoli.
Ilja:Hvala.-Stavio je kovertu u kaput i izasao iz kuce.

Samija:Srecan put....-Usla je nazad u trpezariju.
Viktorija:Ljut je?
Samija:Ocigledno.-Tiho je rekla i sela za svoju stolicu.
Viktorija:Ti nisi?
Samija:Da, ne znam. Trebala bih da budem ali nekako imam osecaj kao da sam ja kriva.
Viktorija:Znaci nista se nije promenilo otkad sam ja otisla, e bas lepo.-Sela je na stolicu prekoputa Samije. Samije je odmahnula glavom i otpila gutljaj vruce kafe.
Samija:Ne, jeste. Mnogo toga se promenilo. Nas odnos. Ali mozda sam previse brzopleta, ili sam zaboravila da sam ja samo oteta, voljena devojka.-Viktorija je cutala. Nije zelela da prica jer je shvatila da joj treba samoca.

Cim je nesto malo prezalogajila otisla je u dnevnu sobu. Pustila je film pokusavaju da skrene misli sa svega.

Ilja je sedeo u avionu gledajuci kroz prozor. Prekoputa njega na sedistu je sedeo Igor.
Igor:Snajka te nesto naljutila?-Ilja ga prostrelja pogledom, a on odmah podigne ruke u odbranu.
Ilja:Samo cuti.-Iz dzepa je izvadio kovertu. Znao je da je to privatno sto pise u pismu i mozda samo za njenu majku, ali je imao potrebu da procita. Da vidi ima li koja rec o njemu.
Rastavio je pismo i sirom ga rasirio. Krenuo je da cita, ali prvo sto je primetio jeste veoma citak i studenski rukopis.