Ljubi mi suze《✔》

《45》

Usla je u kupatilo i prisla testovima. Oлья je bila u kuhinji ne znajuci da je otisla po testove.
Pogled je lutao po celom kupatilu, ali nikako nije otisao ka njima. Kao da je bezala od njih, a u isto vreme zudela.

Samija:Boze pomozi mi.-Udahnula je duboko i nakon par sekundi izdahnula.
Uzela je prvi test i pogledala u mali deo gde bi trebao da se pokaze rezultat.

Cim je njega pogledala bacila je pogled na ostale.
Samija:Олья!!!!

IljaPOV
Igor:Krecem Ilja.
Ja:U redu. I bude li joj falila dlaka s glave, nece Milos biti jedini smrtni slucaj u ovome.-Nasmejao se.
Igor:Ne brini ti za moju snajku. Da li si ti siguran za ovo?
Ja:Da!! Ona ce biti moja htela to ili ne.
Igor:Vrlo dobro znas da nisam na to mislio.
Ja:Znam. Sad idi i ne brini za moj zivot. Nije mi prvi put da idem sam, a verujem ni poslednji.-Namignuo sam mu i uzeo pistolj sa stola.

Plan je da ja sa jos par svojih ljudi odem do kuce u kojoj se Milos krije vec mesec dana. Mozda ne ostanem ziv, ali njega moram ubiti.
Igor za to vreme ide po Samiju. Ako je mislila da ce da se sakrije od mene grdno se presla. Ne znam zasto je pobegla od coveka koji je bio poslat po nju, ali znam da Milos ima umesane prste u sve to.

PisacPOV
Ilja je izgledao gore nego ikad. Brada mu je bila dugacka onoliko koliko je mogla da naraste za ovih mesec i malo jace. Kosa mu nije bila uredno osisana i zalizana, a odecu jedva da je menjao. Nosio bi istu belu kosulju i crne pantalone. Preko sako ako bas mora. Mada stanje spolja mu je bilo dosta bolje od iznutra. Svaki dan bi sedeo u svojoj kancelariji i drzao casu u rukama. Naravno uvek je bila puna do vrha, svakim gutljajem je dosipavao.
Kuca je bila neuredna i puna razbijenih stvari. Viktorija je tesko ranjena i u velikim bolovima. Trenutno je na kucnoj nezi okruzena lekarima koje je finansirao Ilja.

Ona mu je poput majke, poput rodjene majke. Kad ga je vec rodjena majka odbacila Viktorija je tu. Uvek je bila.

Hodnik kuce je bio pun staklica od razbijenih vaza, slika ili nekih ukrasnih cinija. Sve je bilo u haosu.
Bio je besan na sve oko sebe.
Bio je besan na Igora sto mu je trebalo toliko dugo da je nadje, besan je na coveka kojeg je poslao po nju, koji je nazalost mrtav. Bio je besan i na Milosa i na sve ostale. Ali najvise na sebe.

Dopustio je da mu zivot dodje u ovakav rasul. Od coveka koji je potajno zudeo za nepoznatom devojkom, ali sa cvrstim ledom oko sebe. Postao je covek koji ne moze ni tren bez iste te devojke. Postao je covek koji nocima uhvati sebe u potpunom mraku kako ispusta suze izdajice.
Suze koje stvara bol naneta njenom krivicom.

Da je znao ne bi dozvolio sebi da je zavoli, da je znao da ce ga toliko slomiti.

Bio je siguran da ga je ona mrzela. Da li je? Samo je zelela da veruje u to. Zelela je sama sebe da ubedi u najvecu laz. Da ga mrzi. Nije ga mrzela. Pored svih onih slika, prica o njemu i njegovom poslu. Ona ga nije mrzela. Mozda joj se na trenutak zgadio, smucio, mozda je preklinjala sebe sto je dopustila da je takav covek osvoji. Ali bila je srecna pored njega. On je taj koji je stitio svojim bicem. Kraj njega se osecala spokojno, kao da je tu uvek i pripadala. Mozda se osecala gresno, mozda se osecala na trenutak lose jer je sa djavolom. Ali ga voli. Voli tog djavola svim srcem iako je ona obican andjeo. Andjeo koji se upleo u pogresan svet, pogresnu moc.

Napolju je hladno, veoma hladno. Nije ni sanjala da je zimi ovoliko hladnije u Rusiji nego u Srbiji. Sneg uveliko prekriva ulice i krovove, a trava se ni ne vidi.
Njena bunda je debela, kao i kapa, ali ne dovoljno za ovakvo vreme.
Nos joj je bio crven i promrzao. Dlanovi skupljeni u dzepovima, a prsti na nogama zgrceni. Setala je vec dosta dugo i prolivala suze.

Setajuci pustim ulicama zelela je da naskodi sebi. Zelela je da se razboli i da bice u njoj nestane. Nije ga zelela. Ne sad i ne sa njegovim ocem.
Samija:Sta ja to radim? Postala sam ubica poput njega.-Stala je ispod jedne nastresnice gde vikendom bude pijaca. Uhvatila se za stomak i pomilovala ga.
Samija:Molim te oprosti. Mama te voli znas?
Suze su neprekidno isle i nisu zelele da stanu. Sama pomisao da nosi zivot u sebi je usrecila, ali pomisao da je bila spremna da mu naskodi je...........ubijalo.

Uspravila se i uputila ka stanu. Odlucila je da ce dete u njoj imati lep zivot, pored svoje majke. Za ovo vreme uspela je da dobije samo jednu platu, ali bice sasvim dovoljna za kartu do Nemacke. Gde ce da zivi tamo? Ne zna. Zna da majku nije videla duzi period i da joj je potrebna. Sad pogotovo. Cak nije ni sigurna da je ona u bolnici. Njeno lecenje je izdrzavao Ilja, a nakon sto je ona pobegla mislila je da je prestao sa tim. Ali nije.
Samija se gegala do zgrade i jedva cekala da udje u topao stancic, a i da se izvini osobi koja joj je i previse pomogla. Олья je od pocetka uz nju, od samog pocetka. I ni sama ne zna kako ce joj se zahvaliti. Pogotovo sad kad ide na drugi kraj Evrope.

X:Urose idemo! Mnogo je hladno razboleces se!-Pogledala je devojku guste crne kose kako ceka sina u zagrljaj. U trenutku kada ga je primila u ruke Samijine oci su se sklopile od prizora. Ubrzo ih je otvorila i hladan vetar je naterao da ubrza hod.
Oduvek je zelela porodicu, divnu porodicu. Ali nije ni sanjala da ce otac biti.....biti najveci ubica na svetu.

Cim je dosla do ulaza u stan skinula je kapu. Usla polako u hodnik i stavila kapu na mesto.
Samija:Олья! Stigla sam.-Tiho je rekla poslednju recenicu. Nakon sto je skinula kaput zabrinuto je usla u dnevnu sobu.
Samija:Олья!!! Gde si?!-Vrlo dobro je znala da je Олья alergicna na hladnocu i da ne izlazi napolje sem kad ide na posao.
A znala je i da je Iljini i Milosevi ljudi traze.
Cim je obisla kuhinju i kupatilo uputila se ka spavacoj sobi.
Otvorila je vrata i prizor je preplasio.