Ljubi mi suze《✔》

《11》

Ilja:Jedi.-Stavio joj je posluzavnik s hranom na dusek i ustao. Cim je pustio osetila je olaksanje. Onaj parfem je gusio i nije joj dozvoljavao da normalno dise.
Zatvorivsi vrata prostorije njena pluca su ponovo ozivela. Pocela je da dise i sve vise da uvlaci njegov parfem u pluca. Pogledala je u posluzavnik pun hrane.
Toliko je bila besna na sebe jer pokazuje strah, jer je napravila najvecu gresku kad je pobegla. Od besa je nogom gurnula posluzavnik. Hrana se nasla na podu dok je beton bio uprljan istom. Voda iz case se pomesala sa hranom i postalo joj je odvratno za gledanje.

Pogledala je u siv zid naspram nje. Cinilo joj se kako se zid sve vise priblizava njoj. Kako ce je ubrzo pojesti. Osecala se suvise priguseno. Parfem koji je plutao vazduhom ju je gusio, ubijao. Zelela je da ponovo oseti svez vazduh. Zelela je da ponovo ozivi.

Ilja je izasao iz vile u crnom odelu s belom kosuljom. Gospodski je zaseo u skupoceni auto. Gledajuci kroz zatamljeno staklo i posmatrajuci ljude kroz put brzo mu je proslo vreme. Brzo je stigao do aerodroma. Usao je u svoj privatni avion i s krupnim koracima dosetao do sedista. Zelelo je da je Samija kraj njega. Bilo mu je krivo sto ide bez nje. Bilo mu je krivo sto je sve upropastila.

Ceo put do Nemacke je proveo razmisljajuci o njoj. Njenim rukama na njegovim grudima, njeno sitno i krhko telo u njegovom zagrljaju. Nije je zamisljao samo ispod sebe ili na sebi kao druge devojke u mladosti. Nju je zamisljao na svake moguce nacine. Zamisljao je u beloj haljini poput andjela kako mesi kolace u kuhinji. Zamisljao je njen smeh kako se odaziva celom vilom, celim dvoristem, celim njegovim srcem.
Zamisljao je u vrtu kako nezno dodiruje latice ruza koje je tu smestio samo da bi njoj bilo lepo kada dodje. Znao je on vec dugo da ce je oteti. Cesto je promatrao kako se igra sa decom u dvoristu vrtica. Stalno je imao na oku. Stalno je izmisljao nove snove i zbog nje je postao pravi mastoviti buntovnik. Ali u jedno je bio siguran, njegove maste se uvek ostvare, tako ce biti i ovog puta.

Nakon sto je popio par pica avion je napokon sleteo. Odmah na aerodromu su ga docekali njegovi ljudi.
X:Gospodine, dobro dosli.-Ilja je klimnuo glavom u znaku pozdrava.
Ilja:Da li si uradio sta sam ti trazio?
X:Jesam gospodine. Svi papiru vas cekaju u fascikli.
Ilja:U redu. Da budes u kancelariji za tri sata, jasno!?-Glasno je naredio.
X:Jasno, gospdine.-Uplaseno je rekao i na Iljin znak rukom otsetao.
Crni auto sa zatamljenim staklima je zastao ispred njega. Iz njega je izasao covek ridje kose i braon ociju. Imao je stomak ali je bio misicav u rukama.
X:Gospodine, auto je spreman.-Ilja je klimnuo glavom i uzeo kljuceve od skupocenog Audija A8. Seo je u njega i velikom brzinom odjurio ka autoputu. Brzom ali ujedino i elegantnom voznjom je brzo stigao do bolnice. Izasao je iz auta i zakljucao ga. Stavio je svoje krupne sake u dzepove od pantalona. Kosulja mu je bila slepljena, a sako prikovan za ramena i ruke. Cim je usao u bolnicu osetio je mnoge besramne poglede od zena. Jedino sta je tad pozeleo je Samija. Potpuno njegova. U svakom smislu te reci.

Niko ga nije zapitkivao niti zaustavljao dok je isao do sobe Samijine majke. Svi su dobro znali ko je i sta je.
Dosao je do drugog sprata, sobe broj 123. Pokucao je na vrata i cim je cuo "slobodno", usao je.
Ilja:Dobar dan gospodjo Danka.
Danka(Samijina majka):Dobar dan gospodine Ilja.
Ilja:Dosao sam da vidim brinuli ovde oko vas.-Izgledao je hladno i jezivo za oci, veoma strasno. Mada Danka je navikla.
Danka:Necete verovati ali svi letaju oko mene. Nego gospodine Ilja, Samija....-Nije zavrsila recenicu Ilja ju je prekinuo.
Ilja:Ne brunite nista. Samija je dobro. U mojoj je kuci. Jos uvek je malo potistena oko svega ali je super. Pozdravila vas je.-Danki je osmeh zatritrao na licu ijako su sve to bile samo puste lazi. Ilja nije zeleo da narusi njeno zdravlje zbog Samije.
Danka:Ovo sam mislila da joj date. Kad me vec nece videti.-Pruzila mu je koverticu u svetlo zelenoj boji. Ilja je uzeo uz zahvalnost.
Danka:To je pismo od mene. Volela bih da ga procita.
Ilja:Naravno gospodjo.
Danka:Drago mi je sto je Samija izabrala vas za muza. Bicete dobar u toj ulozi.
Ilja:Hvala vam.-Bez imalo osecanja, emocija na licu je pricao s bolesnom zenom. Majkom njegove vile, njegove svetlosti i njegove muze.

Nakon pola sata odgovaranja na Dankina pitanja o Samiji je izasao iz njene sobe. Otisao je do najboljeg doktora za ovu bolest u nadi da sazna stanje ove zene.
Doktor:Gospodine Ilja, tu ste.-Doktor se izuzetno plasio Ilje. Mogao bi da ga skine s te pozicije kad god pozeli i da se pobrine da se nigde ne zaposli. Zbog toga mu je glas bio u strahu, kao i sam on.
Ilja:Stefane reci mi stanje Danke Brankovic.-Ilja je seo na fotelju preko puta doktora i ocekivao odgovor.
Doktor:Jutros, ranom zorom, uradili smo kontrolu. Krvna grupa joj nije uopste cita gospodine. Koza joj je isusena i fali joj kalciuma. Mokraca je, za sad, od svega ovoga u najboljem stanju. Nije imala groznicu niti neke druge tegobe. Prima terapije redovno ali njeno srce je vec previse napaceno. Znate, jedanaest godina je suvise puno godina bolovanja od ovakve bolesti. Cudo je sto je jos u zivotu.
Ilja:Stefane, slusaj me pazljivo. Ne znam kako, niti me zanima. Ta zena ce ostati u zivotu makar upotrebio neke vraci. Jasno?!!-Doktor je zalepljeno sedeo na stolici i gledao u Ilju koji je bio na nogama i pretrci ga gledao.
Ilja:Stefane, jasno?!!-Samo je zaklimao glavom, a Ilja je izasao iz kancelarije pa iz bolnice.

Upao je u auto kao da ga djavoli gone. Mada, zar sam on nije djavo? Otisao je do svog penthausa. Cim je usao u njega dohvatio se case i viskija.
Jebeno je smestio Danku u najbolju bolnicu u svetu da je izleci. I dobije ovaj odgovor. U jedno je bio siguran. Nece dozvoliti da Samija sazna rezultate njenog zdravlja!!! I nece dozvoliti da ispusti niti jednu suzu!!

Zazvonio mu je telefon i cim je video ko je javio se. Igor ga ne zove apsolutno nikad kada zna da ide za privatne stvari.

Ilja:Molim!?
Igor:Brate jesi li dobro?
Ilja:Govori?!-Grmeo je na slusalicu kao da je Igor kriv za sve. Osecao se kao da je ceo svet protiv te zene u bolnici.
Igor:Otisao si znam, ali mi nisi rekao sta da radim sa mojom snajkom.-Ilja protrlja levom rukom slepocnice i zatovri na sekund oci.
Ilja:Ni slucajno da je nisi pustio iz podruma!! Koliko god ona imala zelju da pobegne tako cu i ja imati da je drzim u podrumu. Videcemo ko ce prvi odustati od inacenja.-Igor je ispustio izdah jer je znao da ce je Ilja kazniti za svaku sitnicu.
Igor:U redu.

Cim je prekinuo vezu, zavrteo je glavom i pri tom potezu mu je puklo sve u vratu sto ga je gusilo.

Ljut je. Ljut je na Samiju, kako je samo imala hrabrosti da pobegne od NJEGA?? Kaznice je cim dodje u vilu, izbacice iz nje svaku bubicu iz glave za bekstvo.
Ljut je na bolest. Kako te proklete bolestine uvek dodju do ljudi koji to nisu zasluzili?? Ako Samijina majka, Danka, premine na onom krevetu, Ilja ce ubiti sve u toj bolnici. Sve koji su se brinuli o toj zeni.
Ljut je na sebe. Kako je mogao da dozvoli bilo sta od toga. Prvo kako je mogao da dozvoli da Samija pobegne. Trudio se da bude sto bolji prema njoj, on nikad nije bio nezan. Pokusao je da bude, a ona.... Ona je probudila najvecu vatru u njemu. A kad se opece onda ce vec biti kasno za kajanje. Onaj podrum nije nista, naspram onoga sto joj Ilja moze uraditi.

Samija je sedela u hladnom podrumu i gledala u sivi, betonski zid naspram nje. Osecala se prljavo, strokavo, osecala se slabo i slomljeno. Cime ga je privukla, cime ga je navela na sve ovo. Uvek se trudila da bude sto dalje od takvih ljudi. Uvek je bila nasmejana devojka pored svih problema u zivotu. Cuvala je decu i ucila ih stvarima koje ce im pomoci u zivotu. Mozda ta deca tad, u tom trenutku to ne znaju, ali shvatice jednog dana.
Bila je gladna, ali njena hrana je idalje na hladnom podu.
Kad je zacula korake iza gvozdenih vrata otrcala je u cosak duseka i sklupcala se.
Kada je muska figura usla i pogledala u lice te siluete. Shvatila je da to nije Ilja.

Igor:Zdravo Samija.-Gledala ga je. Samo ga je gledala i cutala.
Igor:Ja sam Igor, Iljina desna ruka. On nije u Srbiji trenutno tako da cu ja brinuti o tebi. To sto nije tu ne znaci da mozes da radis gluposti.-Pruzio joj je ruku da ustane, a ona se trgla.
Igor:Necu te povrediti. Ides da jedes.
Samija:Nisam gladna.
Igor:Ne zanima me.-Igor je opet pruzio ruku, a ona je isto odreagovala.
Samija:Nisam gladna.
Igor:U redu. Znaci ipak cu morati reci Ilji da poveca kaznu?-Samija nije odgovarala. Gledala ga je u kestenjase oci koje su se veoma lepo slagale uz kestenjastu kosu. Bila mu je do ramena, lepo ocesljana i lice mu je bilo bez brade.
Igor:Vidi Samija, razumem te.-Cucnuo je ispred nje dok ga je ona zbunjeno pogledala.
Igor:Mislis da sam poput Ilje. Plasis me se. Zelis da teras inat Ilji jer te zatvorio ovde. Znam. Ali to ti nije pametno. Ja nisam poput njega, nemam nameru da te mucim ili bilo sta drugo. Ali reci cu mu tvoje ponasanje i on hoce. Nece ni trpnuti, a kazna ce biti uzasna. Zato ti je bolje da spustis loptu.-Proucio je njeno lice i njeno premisljanje. Potom je nastavio.
Igor:Poslednji put te pitam. Ides li sa mnom da jedes ili ces ostati ovde i cekati svoju vecu kaznu?-Samija je negativno odmahnula glavom i progovorila.
Samija:Ostajem.-Igor je ustao i prevrnuo ocima. Izasao iz podruma i otisao da resava papire. Zeleo je da joj pomogne ali ona to ne zeli.

Da li je trebala da poslusa Igora?❤❤