Ljubi mi suze《✔》

《43》

Od neispavanosti i visoke temperature onesvestila se.

Tek nakon tri sata lezanja na tom betonu neko je usao u sobu.
Brzo je prisao Samiji i uzeo je u narucije. Nije ni gledao dise li ili samo spava. Uzeo je i krenuo sa njom ka zadnjim vratima vile.

Svuda po dvoristu se nalazila krv i lesevi. Brzo je dosao do svog auta i ubacio je u isti.
Uzeo je telefon i iskucao poruku.

,,Ona je sa mnom. Vodim je u Moskvu i cekam vas."

Cim je poslao tu poruku upalio je automobil i krenuo.

Ilja je vec uveliko bio sa Igorem u svom stanu, u centru Jalta. Jednog malo ali veoma simpaticnog grada u Rusiji. Sta ce tamo? Pa trazio je Milosevu vilu. Nasao je, ali ne i Milosa u njoj.
Igor:Sve sam postavio kako si rekao, nece mu trebati dugo da ode u neki kupleraj. Ne brini uhvaticemo ga, a onda je samo tvoj.
Ilja:Ne brinem za njega, brinem za Samiju.-Ispio je zestog viski i kroz telo mu je prostrujala zestina.
Igor:Idi odspavaj, za dva sata krecemo za Moskvu sutra cemo sitici tamo. Do tad se makar malo uljudi.-Klimnuo je glavom i prvi put otkad Samije nema ga poslusao.
Otisao je u svoju sobu dok je Igor ostao u dnevnoj i proveravao gde je Milos.

Ilja se istusirao hladnom vodom iako je napolju minus. Bacio se na krevet i uzeo njenu sliku iz novcanika.
Ilja:Volim te malena.-Poljubio je sliku i uz nju pokusao da zaspi.

Tokom noci je sneg poceo da pada, prvi sneg ove zime. Mozda je malo rano za njega, ali barem ce se osetiti miris zime.
Samija se nalazila u kolima sa nepoznatim covekom. Covek je stao kraj puta da odmori od voznje i zadremao. U medjuvremenu, Samija se probudila.
Cim je videla coveka uspanicila se, ali je shvatila da je potpuno slobodna. Nista joj nije bilo u lisicama, okovima, kanapu. Potpuno je bila odvezana.
Bila je pokrivena cebetom, a koza joj je gorela od temperature.
Shvatila je da se nalazi kraj autoputa. Kola su prolazila i pravila buku iako je noc oblivala nebom. Sneg je polako, ali sigurno prekrivao njive i livade koje su se nalazile kraj puta.

Pokusala je da izadje iz auta i uspela je. Nista nije bilo zakljucano sto joj je bilo i suvise cudno. Suvise lako.

Uzela je jaknu i tiho, skoro pa necujno zatovrila vrata skupocenog AUDIA.
Ogrnula se vunenom jaknom i prisla putu.
Stavila je znak za stopiranje i umorno cekala da neko stane.

Dva duga sata je proslo, a Samija se skoro pa smrzla napolju. U medjuvremenu je malo i hodala i odaljavala se od automobila. Uskoro ga je izgubila potpuno iz vidokruga.

Dosla je do jedne krivine i ponovo stala da stopira. Nakon deset minuta, crveni mali automobil je stao kraj nje.
Devojka crne, duge kose je otvorila prozor auta. Bila je lepa, ali je delovala i izuzetno mlado. Mozda je imala, recimo, oko dvadest godina.
Samija:Izvini, dokle ides?-Ljubazno je pitala devojku. Devojka se nasmesila, ali bila je zbunjena.
X:Я не понимаю тебя.-Samija je zakoracila u nazad i zacudjeno pogledala devojku. Kada je devojka shvatila da je potpuno zbunjena i smrzla izasla je iz auta. Na licu vise nije imala osmeh, imala je ozbiljan izraz lica.
X:Откуда ты?-Samija je taj deo razumela jer je bio slican kao i na srpskom.
Samija:Beograda.
X:Из Сербии? Do you know English?
Samija:Yes.-Samija i devojka koja se zvala Oлья su krenule ka Moskvi. Cim su usle u auto Олья je primetila da je Samija bleda. Veoma bleda. Kada je saznala da ima mucnine dala joj je lek protiv bolova.
Samija:Molim te, mozes li da pozuris malo?-Pitala je na engleskom. Oлья je zabrinutni pogledala.
Oлья:Dobro si?
Samija:Da naravno. Samo molim te pozuri malo.
Oлья:Kako si uopste dospela do autoputa, gde ti je auto?-Samija je zamisljeno gledala kroz nju. Odgovor nije znala ni sama.
Samija:Duga prica. Nego koliko ce nam trebati otprilike do grada?
Oлья:Oko tri sata.-Samija je klimnula glavom.
Samija:Zivis u Moskvi?
Oлья:Da, tu sam rodjena. Moji su se pre tri godine odselili u jedno selo, jer su zeleli mirniji zivot. Ja sam ostala kod tetke da se skolujem. Nakon sto je tetka preminula ostala sam sama u stanu.-Samiju je prica dirnula. Znala je kako je to kada izgubis neku osobu koja te dizala, kao njen tata.