Ljubi mi suze《✔》

《41》

Nakon pola sata dobila je odgovor na svoje pitanje.
Bola vise nije bilo i noge su joj postale teske.
Ruke su bile slabe i vise nije imala snage u misicima. Kao da je celo telo uspavano, a ona je budna.
Ruke su popustile u okovima i predala se osecaju. Osecaju koji je razarao. Isisavao je svu preostalu snagu iz nje. Iz minute u minut je bila sve teza sama sebi i sve umornija, ali oci nisu bile zatovrene. Ostro su gledale u zid i uplaseno shvatale sta joj se desava. Ubrizgao joj je nesto u krv kako nebi imala snage.
Jedino sto je sada zelela jeste da vidi njega. Da ga vidi na ovim vratima, da vidi njegove kristalne oci u koje se zaljubila iz dna duse. Zelela je njegove usne, njegov dodir, njegovu zastitu.

Smesno joj je to sto je samo pre nekoliko dana njega smatrala kao nevoljom, a sada ga smatra jedinim utocistem. Sigurnim utocistem.
Tupi koraci su se culi sa druge strane vrata i ubrzo su stali. Znala je da je neko tacno ispred vrata. Cim je cula otkljucavanje brave u sobu je usao covek u teget sakou.
Njeno telo je imalo potrebu da se rita i koprca, ali je samo bespomocno lezala.
Glas joj je bio zaustavljen trakom na ustima. A oci su vec bile i suvise umorne da bi ispustile i jednu suzu.
Covek je odvezao lanac od lisica koje je imala i prebacio je preko ramena.

Ubrzo je bila spustena na neudobnu stolicu. Kada je osmotrila okolinu, shvatila je da se nesto sprema. Prostorija je bila poveca, ispred nje se nalazio ogorman televizor i oko njega brdo kablova. Sa svake njene strane se nalazio po jedan covek u odelu. A covek koji je doneo ovde stajao je mirno kraj ekrana. Nije bilo prozora, ali isto tako nije bilo zagusljivo. Ventilacija koja se nalazila u jednom cosku sobe je radila. A soba je bila od obicnog betona.

Shvatila je da jos neko treba da dodje i pretpostavila je da je to Milos.
Kada je vec pocela da se opusta na stolici vrata su se otvorila.
Usao je Milos sa sve jos dva coveka. Kao da je krenuo u rat, a ne samo kod jedne bespomocne devojke.

Milos:O nadam se da me nisi dugo cekala?-Pogledao je pravo u oci. Ona je uplaseno, ali i samouvereno gledala njega. Bojala ga se, ali ne onoliko koliko je Ilje na pocetku svega. Ispred Milosa je osecala drskost.
Milos nije bio strasan po izgledu ili glasu kao Ilja, bio je jeziv.
Milos:Verovatno se pitas sta ce ovde televizor? Pa da ti dam odgovor. Ja sam toliko fin, pa sam odlucio da ti pokazem kakav je to Ilja zapravo. Mislim mozda ti vec znas, znas li?-Nemo ga je gledala. Pogled je spustila na svoje vezane ruke. Te ruke nisu bile ovako hladne kraj Ilje. I pored minusa napolju, bile su vrele. Jer osecanja koja su se budila kraj njega su grejala celo njeno telo.
A sad, sad su joj prsti promrzli i crveni.

Milos:Jos jednom te pitam. Znas li kakav je Ilja van vile?-Ali pored svih tih divnih osecanja ona nije znala nista o njemu. Cak ni ima li nekog od porodice. Pa ne zna skoro nista o njemu. Mozda joj Milos malo i osvetli oci. Mozda upozna Ilju na neki nacin. Mozda ne bas u dobrim uslovima, ali ce ga makar poznavati.
Odmahnula je glavom kao odogovor da ne zna.
Milos se znalacki osmehnuo i lupio rukom o monitor kako bi dao znak da ga upale.

Covek koji je doneo Samiju u ovu prostoriju je pritisnuo jedno dugme i ekran se polako palio.
Milos:Prica moze da pocne.-Protrljao je ruke dlanovima i nasmejao se. Iz srca sto joj je ulivalo nesigurnost. Kao da se u trenutku predomislila sto je rekla da o Ilji ne zna nista.

Na ekranu se odjednom pojavila slika. Na pocetku nije bas razumela smisao slike, ali ubrzo je uocila rasecenu glavu u sred njive.
Pocela je da mrmlja u traku. Pokusala je da pomeri svoje ukoceno telo, ali joj nije islo.
Milos:Polako, jos nismo ni krenuli, a ti histerises. Ovako lepotice, ova slika je od pre jedno sest meseci. Tvoj verenik je dokrajcio ovog coveka. Naravno to je samo jedan od ljudi koji su zavrsili na ovaj nacin od strane Ilje.

Bledo je gledala u prolivenu krv po urasloj travi. Beztelesna glava je bacena u travuljinu kao obicna igracka. A njeno lice je gubilo boju, a ubrzo i crveni, smrzli prsti.
Oci su postale braon od tolike neverice.

Milos:Idemo na sledece.-Sledeca slika je probola tacno po sredini srca.
Ilja, to je bio Ilja, njen Ilja. Od kog je bezala bezuspesno i kad mu se napokon predala, saznaje ovo. Vidi ovo.
Ilja sa krvavim nozem u rukama, noz je duboko zaboden u ljudske grudi. Covek je visio na lancima spustene glave i obliven krvlju.
Milos:Meni je ova jedna od omiljenih. Moram priznati verenik ti je veoma fotogenican.
Vristala je od bola u grudima. Ali svaki vrisak se cinio kao obicno mrmljanje. A njena dusa se lomila. Razarala se kao odron sa planine.

Milos:Sledeca slika, mislim da joj je ova dosadila.-U trenutku je osetila mucninu u stomaku. Bol koji je stegao i morala je da se savije koliko je mogla. Nije mogla puno od ukocenosti tela, ali je bol razarala.
Kao da joj je ceo organizam radio, a njeni misici su bili nepokretni.
Sledeca slika je pokazivala takodje Ilju, ali ovog puta kako ubija decka koji je spopao na veceri.
Oci joj vise nisu imale ni traga od zelene nijanse, bile su potpuno izdane i izneverene.
Znala je da je kriminalac, ali da kolje ljude kako mu se prohte.....
Da je znala da su je tako gresne i pregresne ruke dodirivale, ubila bi samu sebe od toliko grehova. Toliko krvi.

Milos:I najsladje za kraj!!-Oci su odjednom dobile snagu za suze. Odjenom nije marila sto je Milos tu. Sto ce videti njenu bol i patnju. Odjednom je shvatila da je njena nevinost data djavolu. Data kralju demona i djavola. Data onom kralju koji se bori protiv Boga. Shvatila je da je ceo zivot bezala od zlih ljudi da bi na kraju upala u ruke najgoreg. Najmocnijeg od svih.

Ali sad je vec kasno. Njeno srce je u njegovim rukama. Njeno srce je pretovreno u pesak koji polako klizi iz njegovih saka. Nije ni slutila da njegovo kuca samo za nju. Da srce djavola kuca za jednog andjela.
Covek koji je bio jos uvek u zivotu se borio protiv bola, a Ilja mu je sekao svaki centimetar koze. Upravo je videla klanje ljudi i to joj se smucilo, a suze nisu prestajale. Bol nije prestajala. Milos je bio siguran da je Samija slomljena. Da vise nema ni truncicu poverenja prema Ilji.

Milos:Skinite joj traku!-Covek sa njene leve strane je grubo povukao traku i usta su joj zabridela. Ali ubrzo joj je ta bol postala njamnja briga. Zeludac joj se prevrnuo i osecaj gorke povracke joj je prosao kroz grlo i pravo na zemlju. Sve je izbacila iz sebe i jos uvek se naprezala. Ali nije imala sta da izbaci.

❤❤❤