Ljubi mi suze《✔》

《33》

Sve dok nije dosla do ulaznih vrata, ponavljala ga je na glas kako ga ne bi zaboravila.
Ukucala je sifru i cula kratko pistanje. Povukla je bravu i otovrila vrata. Smeskala se kao malo dete koje ste pustili u park.
Hladan vetar joj je oprzio obraze pa je navukla kapuljacu od duksa. Krenula je ka sumi. Htela je da proseta njome i udahne svez vazduh. Dugo nije setala sama. Cim je usla u sumu uputila se ka kucici koju joj je Ilja pokazao. Setala je puteljkom i slusala kako lisce po njenim koracima suska i lomi se. Oduvek je volela zimu. Leto joj nije bilo posebno, nije imalo tu caroliju.

Cim se popela na kucicu sklupcala se kako bi joj bilo toplije.

U misli joj je dosla osoba o kojoj duze vreme nije mislila.

Samija:Ovo je tako lepo!!!
Tata:Pogledaj ovo!!-Dodao je sangarepu na sneska i bio je potpun. Samija je pljesnula rukama i sneg sa rukavica joj je ukrasio lice.
Samija:Savrseno! Ovo je moj novi drug.
Tata:Kako ces ga nazvati?-Cucnuo je pored nje i navukao joj bolje kapicu.
Samija:Bingo. Tako ce se zvati. Bingo. Zar nije lepo?
Tata:Kao pingvin Bingo. Svidja mi se.-Namrstila se i stavila prst na usta. Cesto je to radila kada joj nesto nije jasno.
Samija:Ko je to?
Tata:Zar ne znas??-Pravio se da je iznenadjen. Odmahnula je glavom.
Tata:Pa ovako. Postoji prica o pingvinu Bingu. Negde daleko, u zemlji gde je samo led i sneg zive pingvini. U tom mestu je uvek hladno, cak je hladnije nego sad.-Samija je dunula u svoje ruke kako bi ih ugrejala i zbunjeno pogledala u tatu.
Samija:Zar oni ostanu zivi i pored hladnoce?
Tata:Oo da. Njima to nije hladno. Oni su stvoreni za hladnocu.-Krenuo je da prica pricu o pingvinu Bingu. Pomno je slusala i pitala sta god joj nije bilo jasno. Kada je prica dosla kraju potrcala je u sneg.
Samija:Zelim da budem pingvin!! Da mogu vecno da budem u snegu i da mi ne bude hladno!!
Tata:Hajdemo u kucu. Pocinje da se smrkava.-Potrcala je ka kuci i odmah otisla do sporeta.
Samija:Zapravo mozda pingvinima i nije toliko bajno.
Tata:Zasto?
Samija:Ne znaju kakav je osecaj kada ti se prsti na rukama i nogama pod vatrom omeksaju. To je najbolji deo zime. A i nikad nece probati tvoje novogodisnje kolace, zar ne?
Tata:U potpunosti se slazem.-Glasno se nasmejao i seo pored nje. Oboje su grejali promrzla tela dok im je Danka pravila toplu cokoladu.

Osmeh na njenom licu je ukazivao na bol i tugu. To je poslednja zima koju je provela sa njim. Cim je doslo prolece i lepo vreme, on je otisao na put. Na plovidbu s koje se nije vratio.
Samija:Nedostajes mi.....-Protrljala je sake da ih zagreje i ispustila dve suze zalopoljke. Jos uvek ga se secala. Istina malo i magli, ali glas kojim joj je pricao price. Taj glas nikad nece izbledeti.

Mozda je to jos jedan razlog zasto voli zimu. Svake zime Djordje(njen otac) je dolazio sa plovidba i provodio vreme sa svojom porodicom. Mozda je to razlog zasto ne voli toplo vreme, uvek joj je oduzimalo osobu koju je neizmerno volela. Koju ce zauvek voleti.

Sedela je tu sve dok se nije skroz smrzla. Onda je napokon sisla sa nje i krenula polako ka kuci. Bila je zedna, a i bilo joj je suvise hladno. Cim je ugledala Iljin auto parkiran uplasila se. Krenula je ka kuci i brzo usla u nju.
Krenula je ka sobi, ali je vika zaustavila. Cula je Iljino vikanje iz njegove kancelarije.
Prisla je vratima i napokon cula jasno sta pricaju.
Igor:Smiri se.
Ilja:Necu!! Ovo mora pod hitno da se resi!! Ne zelim da je povredim zbog svih ovih sranja koje ne umete da sredite!!-Razgoracila je ocima i brzo se vratila unazad. Iz ormana je izvadila jaknu i obukla je. Izasla je iz kuce ponovo i otisla u sumu. Ovaj put ne kod kucice. Zelela je da ode na neko drugo mesto gde ce je teze naci.

IljaPOV
Igor:Sredicemo sve.
Ilja:Naravno. Sad mozes da ides.-Igor je izasao iz kancelarije. Sipao sam jos jednu turu viskija i popio. Tako me nerviraju nesposobni ljudi!!
Treba mi ona, treba mi da me smiri.
Cim sam izasao iz kancelarije zakljucao sam je. Krenuo sam ka spavacoj sobi, ali je nije bilo tamo.
Sigurno je napolju. Cudilo bi me da je unutra zapravo.
Obukao sam kaput i krenuo napolje. Prvo sam posao ka letnjikovcu jer znam da joj sd taj deo dvorista najvise svideo, ali nisam je nasao.
Posao sam ka sumi.
Tako mi treba njen miris trenutno. Pre bih se svadjao sa njom na smrt nego slusao propale price od Igora.

Iznenadio sam se kad je nisam nasao u kucici. Krenuo sam da setam sumom jer sam siguran da je u njoj. Nema gde drugde da bude.

Nakon sigurno petnaest minuta cuo sam tihi jecaj.
Potrcao sam i zaustavio se kad sam ugledao Samiju kako sedi na podu i gleda u mom smeru. Odmah je krenula da brise suze, a ja sam joj prisao.
Samija:Nemoj molim te!!! Izvini, necu vise!! Samo nemoj da mi se priblizavas!!-Zacudjeno sam je pogledao. Sta joj je sad u glavi, da mi je samo znati.
Ja:Sta se desilo? Sta si uradila pa se plasis?
Samija:To ti meni reci. Dao si mi da izadjem napolje, nike valjda da se ljutis zbog toga sto sam izasla?-Toliko je bila prestravljena da mi je na trenutak pao mrak na oci. Nekad me toliko pogodi taj njen strah prema meni.
Ja:Samija nisam ljut.
Samija:Oci su ti sive.
Ja:Nisam ljut na tebe.-Obrisala je ponovo nalet suza. Prisao sam joj i cucnuo ispred nje.
Samija:Cula sam te.
Ja:Sta si cula?
Samija:Da ne zelis da me povredis zbog nekog. Zasto bi me povredio? Stvarno nisam nista lose uradila!-Uhvatio sam je za obraze i usmerio pogled ka njenim vec uplakanim ocima.
Ilja:Slusaj me dobro. Nikad te necu udariti niti bilo sta sto spada u nasilje. Nikad!! To moras da znas. Kad sam rekao da ne zelim da te povredim mislio sam psihicki. A o tome cemo razgovarati u vili kad se smiris, u redu?-Klimnula je glavom.
Samija:Dosla sam u vilu i cula sam to i uspanicila sam se i........-Prislonio sam joj glavu na svoja prsa.
Ilja:Shhhhhhh! Smiri se.-Cuo sam kako tiho jeca i osetio blage trzaje pod svojim rukama. Ali i pored toga sto je preplasena, treba mi ovo. Smiruje me i sa sigurnoscu mogu reci da je moj lek. Moj spas od propasti.

Ubrzo se smirila.
Ja:Hoces da krenemo? Sva si ledena.
Samija:Hocu.-Ustao sam, a za mnom je i ona. Izvadio sam svoje kozne rukavice iz dzepa i navukao joj na sake. Bila je ko u dzaku, ali barem ce se malo ugrejati do vile.
Samija:Sta je to o cemu ste razgovarali?
Ja:Rekli smo da cemo u vili da pricamo o tome.-Toliko mi se srce steze. Svestan sam koliko joj majka fali. Ona joj je jedina osoba koja je ziva na ovom svetu. Jedina osoba kojoj istinski veruje. A ja je uskracujem da je vidi, ali opet njena sigurnost je najvaznija. Njena bezbednost je vaznija cak i od naseg odnosa. Znam da ce me nakon ovoga izbegavati i mozda mrzeti, ali necu dopustiti da se ohladi. Ne sad kad je pocela da meksa. Osecam da nije imuna na mene, samo jos da to prizna sebi, a i meni u lice.

Cim smo usli u vilu skinuo sam joj jaknu i rukavice.
Ja:Idi u dnevnu sobu idem da ti nastavim caj.-Klimnula je glavom i otisla.

PisacPOV
Skuvao joj je caj, a tokom tih minuta je smisljao reci kojim bi mogao da joj kaze. Toliko je bila srecna sto ce videti svoju majku, a on ce opet biti taj koji joj to nece dopustiti.
Ilja:Izvoli, kamilica je.
Samija:Hvala ti.-Uzela je solju sa vrelim cajem. Duvala je u njega da se sto pre ohladi.
Samija:Hoces li mi sad reci?-Seo je pored nje i posmatrao je. Crveni obrazi, kao i prsti su je pretvarali u devojcicu od dvanaest godina. Slatku i umiljatu.
Ilja:Posto vec znas cime se bavim....
Samija:Ne znam bas tacno.
Ilja:U tom slucaju da ti kazem. Sto se tice kriminala znas, pored toga imam lanac hotela koji sam nasledio od mog oca i ja sam ga samo prosirio. Imam hotele po celom svetu koji imaju najvisi broj zvezdica.-Iznenadjeno ga je pogledala.
Ilja:Mozda se secas Leva iz vrtica. Dete kome si bila vaspitacica. Da li ga se secas?
Samija:Naravno, dete je divno. Samo meni nije jasno kakve veze to dete ima sa mafijom ili tobom.-Namrstila se na samu pomisao na to.
Ilja:To dete je sin mog neprijatelja. Mog veoma velikog neprijatelja. Njegov sin te mnogo voli i zeli te za vaspitacicu, njegov otac Milos je dobio ideju da te uzme za zenu i da brines o njegovom sinu, a i Milosevom kurcu.-Samija se zagrcnula vrelim cajem.
Samija:Ja to ne zelim!!-Odmah je rekla.
Ilja:Znam, i napokon imamo isto misljenje. Ne zelim ni ja. I upravo zato moras ostati u vili neko vreme. Oko dvorista ima sto obezbedjenja i ovde ti se nista nece dogoditi, ali van ovih zidina....
Samija:Svakako ne idem nigde.-Ilja se zacudio njenoj saglasnosti. Kada je otpila par gutljaja sinulo joj je.

Samija:Cekaj! Ja cu ici s tobom u Nemacku, zar ne?-Ilja je gledao sa sazaljenjem. Ona je ostavila solju na sto i ponovila pitanje.
Ilja:Ne.

Sledeci deo sutra posle podne. Sta mislite kakva ce reakcija biti??❤❤❤❤