Ljubi mi suze《✔》

《32》

Samija:Izvini...-Krenula je ka stolici ali je snazna ruka sprecila u tome.
Ilja:Ne zelim da se izvinjavas zbog ovakvih stvari.
Samija:Pusti me molim te.-Odmahnuo je glavom i pribio je jos vise uz sebe. Ruku je stavio na njena ledja, a drugu na njen obraz. Ona je svoje ruke stavila na njegove grudi.
Ilja:Suvise si lepa, Samija. Previse muskaraca ce nastradati zbog te lepote. Poljubio je u obraz, a zatim se uspravio. Gledao je pravo u njene zelene oci. Bile su iste kao ova suma. A usne su bile hladne zbog spoljasnje temperature.
Samija:Da li je i onaj decko one veceri nastradao?-Uplaseno ga je upitala.
Ilja:To ne treba da te brine.
Samija:Ali brine me.-Namrstio se i palcem presao po njenom hladnom obrazu.
Ilja:To je moja stvar. Nikad, ali nikad se neces mesati u moj posao, u redu?
Samija:Ne zelim ni sa tobom, ali u redu.-Naslonila je glavu na njegova prsa. Znala je da je to pogresno, ali bilo joj je toplo. Kraj njega joj je bilo i suvise toplo. Dodje joj da skine sve sa sebe, da mu se izlozi i preda. Ali nece dopustiti to sebi.

Ilja:Hladno je. Hoces li da krenemo?
Samija:Previse je lepo ovde.
Ilja:Znam, ali moramo da idemo.-Krenuli su ka vratima. Kada je jos jednom presla pogledom po terasi i gornjim spratom sisli su niz stepenice.
X:Gospodine, idete?
Ilja:Kasno je.
X:Svidelo vam se sve?
Ilja:Meni jeste.
X:Vama gospodjice?
Samija:Bilo je divno.
X:Onda vam zelim laku noc.-Pozdravio se sa Iljom. Izasli su u tisini i presli isti onaj mostic.

Samija:Zar ne treba da platis?
Ilja:Sve je vec placeno, uostalom zasto se toliko brines oko toga?-Slegnula je ramenima. Isli su sa blagom distancom. Samija je drzala ruke u dzepovima kaputa i posmatrala sumu oko putica.

Gledajuci dubinu ovih stabala ulila je strah u sebe. Prisla je Ilji koliko je mogla. Osmehnuo se shvativsi da se boji.
Ilja:Plasis se?
Samija:Ne.
Ilja:Onda nije problem da se odaljis.-Klimnula je glavom.
Samija:Problem je, jezivo je.
Ilja:Malo pre se nisi plasila. Sta ti je sad?
Samija:Pre nije bilo ovako mracno.

Cim je ugledala parkiran auto potrcala je ka njemu. Ilja je vec besneo. Potrcao je za njom i u par koraka je stigao. Uplasila ga se pa je vrisnula.
Ilja:Sta radis to!?-Okrenuo je ka sebi i grubo je uhvatio za ruke.
Samija:Nisam htela da pobegnem.-Uspaniceno ga je posmatrala.
Ilja:Ne radi to vise!!-Klimnula je glavom i mirno dosla do auta.
Zelela je samo sto pre da udje u auto, a ne da pobegne. Zasto je zabolelo ovo nepoverenje prema njoj?

Upalio je auto i grejanje. Krenuo je da vozi ka vili.
Samija:I da sam htela da pobegnem, nemam gde.-Podrugljivo je dodala u toku voznje.
Ilja:I da si htela ne bi uspela.-Na sekund ga je pogledala, a zatim vratila pogled na put. Mrkli mrak se orio autoputem. Jedino svetla auta su davala neki vidljiv deo.

Oci su joj se sklapala polako. Trudila se da sto duze izdrzi, ali je promena hladnog u toplo uspavalo.
Nakon sto su bili blizu dvorista Ilja je stavio saku na njenu butinu. Nije se bunila pa je pogledao. Video je kako spava naslonjena na prozor. Osmehnuo se i nastavio put ceskajuci je po kolenu.

Cim je dosao do kapije, senzori su skenirali auto i kapija se otvorila. Usao je i parkirao auto tacno kod ulaza u vilu. Polako je izasao iz auta.
Ilja:Gorane!!!-Do njega je dotrcao covek od pedeset godina koji vec godinama radi za Ilju.
Goran:Da gospodine?
Ilja:Evo ti kljucevi. Ja cu gospodjicu da uvedem u vilu, a ti ces da parkiras auto.
Goran:Razumem.-Ilja mu je pruzio kljuceve.
Ilja:Sutra ujutru tacno u 7:00h da me ceka spreman auto.-Goran je klimnuo glavom.
Ilja je dosao do suvozacevih vrata i odvezao sigurnosni pojas. Uhvatio je i sa lakocom je podigao u narucije. Glavu je naslonila na njegovo rame.

Goran je zatovrio vrata, a Ilja je krenuo ka ulaznim. Okrenuo se ka Goranu.
Ilja:Sutra, ako gospodijica pozeli da izadje iz kuce, dopustite joj.
Goran:Sigurni ste?
Ilja:Da, samo prenesite obezbedjenju da pripaze.-Goran je klimnuo glavom sa mali smeskom.