Rane iz prošlosti

9.

Još uvek pokušavam da svatim zvoje čudno ponašanje i svoje čudne osećaje. Listam po laptopu od jutros o njemu. Šta sa mnom nije tačno u redu ne znam. I zašto se interesujem za njega? Polušavam sebe da utešim tako što ubedjujem sebe da samo želim da vidim neku glupost iako znam da nije tako. Gledam po glupom internetu sve o njegovom životu što ovde može da piše. Do sada sam saznala sledeće. Bio je na preko trideset takmičenja u svojoj kategoriji, najveći protivnik mu je Mek Grej koji je ujedno i tip sa kojim se potukao ono veče na parkingu, član je mnogih humanitarnih organizacija i sam je. Ima jedno dete. Najviše me zaintrigiralo to što je samac. Ko mu je bivša žena? Da li je poznata ili ne? Zašto su se razveli uopšte? Ime njegove bivše žene kako ovde piše je Nikol Martin, raskinuli su pre tri godine. Tražim nešto više o njoj ali apsolutno ništa osim njenog imena i bračnog statusa ne mogu da nadjem. Izgleda da ona uopšte nije u celom ovom svetu. Svetu "poznatih". Verovatno nije mogla da izdrži pririsak slave pa ga je ostavila. Mladja je od Alekseja godinu dana, ima dvadeset i četiri godine. Zatvaram laptop jer se osećam kao uhoda sada. Dosta je čitanja o njemu sa glupog interneta. Uzimam svoj telefon ne bih li malo proverila društvene mreže. Ulazim na instagram i vidim dosta zahteva za praćenje. Uvek proverim da li možda ima neko kome bih uzvratila pa tako i sada to radim. Listam kroz listu ljudi koja me je zapratila pa zaustavljam na jedan profil. Vilica mi se spusti i ulazim u profil. To je Aleksej! Ulazim mu na profil kako bih mu ga videla. Ovo je normalno zar ne? Samo želim da mu vidim profil, ipak me je zapratio. Listam mu kroz instagram i gledam sve što je postavljao, nema puno slika, samo petnaest. Poslednje što je stavio je slika njega sa nekog bokserskog meča.
„Želim da čestitam svom suparniku @mikel_adams koji je bio dobar protivnik, ali ja sam ipak bolji."
Čitam i ne verujem šta piše. On je težak ego manijak. Još taguje svoje protivnike na objavama.
„Jutro sa mojom devojčicom."
Na slici je mala Lajla koja je mladja nego što je sada. Smeje se i sedi za stolom, a ispred nje je sladoled. Slika je od pre godinu dana. Baš se vidi da je vezan za ćerku.
„❤️"
Sledeća slika je slika njega, Lajle i plavuše. Leže u krevetu zagrljeni, a opis za sliku je samo crveno srce. To mu je verovatno bivša žena. Vraćam se na početak profila pošto je to bila poslednja slika i uzvratim mu praćenje. Zašto da ne? Ipak mi je pomogao. Osetila sam nešto u tom trenutku, tera me da osećam, a to je nešto što najmanje želim. Ostavljam svoj telefon i odlučujem da odmorim od svog razmišljanja, previše mislim proteklih par dana. Da li je to dobro ili loše ne mogu ni sama da predpostavim. Neka ostane na ovome.

Aleksej Prajs
Pre sedam godina

"Aleksej! Aleksej!"
Uzvikuju svi moje dok zadajem poslednji udarac svom protivniku. Pada na pod i podiže ruku u znak predaje.
"Pobednik ovogodišnjeg takmičenja je Aleksej Prajs!"
Sudija mi podiže ruku dok kroz salu odjekuje aplauz. Brišem krv rukom sa nosa pa je podižem u vazduh sa mojom drugom rukom. Kada mi sudija pusti ruku pružam je svom protivniku Trevoru kako bi ustao. On je hvata i podiže se pa se rukujemo.

~

„Čestitam ti na pobedi brate."
Dilan mi pruža ruku i zagrli me.
"Zvanično si pobedio šampiona u boksu, prvi si na lestvici."
Klimam glavom dok uzimam svoje stvari iz ormarica pa ga zatvaram.
"Je l si li video Nikol? Da li je uopšte došla?"
Odmahuje glavom. Nisam je video u publici na mestu gde uvek sedi kad imam takmičenja. Mislim da je ovo prvi put da nije došla.
"Možda nije stigla da dodje."
"Ne znam, pitaću je svakako. Idemo sad."
Izlazimo iz svlačionice i na putu ka autu mi zazvoni telefon, a na ekranu je njeno ime.
"Nikol?"
Kažem čim se javim.
"Aleksej izvini što nisam došla."
Glas joj drhti i zvuči kao da se trudi iz sve snage da ne brizne u plač.
"Jesi li dobro?"
"Samo dodji do mene, molim te."
"Stižem."
Prekidam joj vezu i krećem odmah u kola sa Dilanom.

Aleksej Prajs
Sadašnjost

"Definitivno bi trebao da pokušaš nešto sa njom."
"Dilane ne seri."
Popijem ovo malo piva iz čaše što mi je ostalo pa ga stavim sa strane.
"Ne dopada ti se?"
"Ne, ne dopada mi se."
Kratko kažem i nastavljam da gledam utakmicu zbog koje me je Dilan zvao, mada sve više mislim da je to bila laž kako bi me ispitivao u vezi Bler.
"Zašto čoveče? Mlada je, lepa, uspešna. Treba ti zaista neko dok još nisi došao u tridesete."
"Dilane neću sigurno da tražim devojku da ne bih ostario sam. Bezveze bih se nervirao. Ti vrlo dobro znaš glavni razlog zašto neću biti ni sa jednom devojkom ikada više. I uostalom imam dete, nemam potrebe za drugom ženom."
Gleda u mene kao da me žali što i radi. Valjda je do sada navikao na to sve.
"Jebena Nikol. Žalim dan kad sam vas upoznao."
Uzima svoju flašu piva i uzima par gutljaja.
"I ja isto."

Bler Vud

"Bler pogledaj je!"
Leksi trči do izloga radnje H&M i gleda u belu dužu haljinu na bratele.
"Lepa je."
Dodam dok joj prilazim pa je gledam sa njom.
"Moram da je imam Bler."
Ovo je sigrno deseta haljina koju mora da ima od kada smo došle.
"Leksi šta će ti? To je bacanje para."
"Samo ućuti i udji u radnju. Možda i ti nešto nadješ."
Hvata me za ruku i povlači me u radnju. Gledam okolo garderobu dok ona traži tu belu haljinu zbog koje smo i ušle unutra.
"I ovo je slatko."
Uzima neku crnu suknju i gura mi je pod nos.
"Nije loša, valjda."
Prevrne očima i nastavi da traga za svojom haljinom. Ovo je poslednja radnja u koju smo ušle, obišle smo sve što smo mogle.
"Evo je Bler!"
Viče po radnji kao ludača i skreće u drugi deo radnje. Čim dodjem do nje ugledam je kako priča sa dva čoveka koja su okrenuta ledjima.
"Leksi?"
Kad se okrenu ugledam Alekseja i nekog momka tamne kose koji je samo par centimetara niži od njega. Ostajem u šoku i pitam se zašto uopšte ona priča sa njima?
"Vidi koga sam srela Bi."
Sa osmehom izgovara dok palcem pokazuje na Alekseja.
"Vidim Leksi."
Pogledam u Alekseja koji gleda u mene. Ni on ni ja ne progovaramo. Ovo nije moglo neprijatnije da bude.
"Ja sam Dilan."
Pruža mi njegov predpostavljam prijatelj ruku.
"Bler, drago mi je."
Pušta mi ruku pa ponovo pogledam u Alekseja. Imam osećaj kao da ću da se srušim pred njim.
"Kolika slučajnost da se sretnemo."
"Da baš."
Ironično odgovorim Leksi na šta se Dilan i Aleksej nasmeju.
"Želite li sa nama?
Odjednom kaže Dilan dok gleda u Leksi. Ovde se nešto budi što mi je jasno. Jedva suzbijem osmeh dok me Leksi gleda.
"Ako se Bler slaže.."
Sada oboje gledaju u mene pa odlučim da se složim klimanjem glave. Leksi cikne i zagrli me pa me uhvati za ruku.
"Zaboravi glupu haljinu, idemo odavde."
Povlači me za ruku i kada se okrenem vidim Alekseja i Dilana kako idu za nama.