Rane iz prošlosti

44.

Aleksej: Spreman sam da doletim samo ako kažeš dodji.
Smeškam se na njegovu poruku u avionu. Napolju je već uveliko mrak a Džon hrče pored mene sa maskom za spavanje na licu. I sada bih ga slikala jer izgleda presmešno ali znam da bi me terao da obrišem te slike.
Aleksej: Već mi nedostaješ.
Još jedna poruka.
Ja: I ti meni.
Aleksej: Volim te mila.
Grizem usnu i neko bi nam se smejao da pročita ove patetične poruke. Kao tinejdžeri, često se tako osećam sa njim.
Ja: Volim i ja tebe.
Aleksej: Zamišljam da si pored mene i da te grlim. Mislim da ću jedva da spavam kada znam da si u avionu na putu da budeš daleko od mene.
Gledam okolo da vidim da li je neko budan da ne bi video kako se dopisujemo. Malo sam paranoična jer svi uveliko spavaju osim mene i možda još par ljudi.
Ja: Brzo ću se vratiti i onda ću ponovo biti tu.
Ja: Ustvari uvek sam tu.
Aleksej: Znam dušo, ali toliko mi je teško što te sada nema.
Aleksej: Obećaj mi da ćeš naći barem malo vremena u toku dana da me pozoveš.
Aleksej: Ja za tebe uvek imam vremena.
Trudim se da ne plačem dok čitam poruke. Znam da sam ovo uradila da bih bila srećna, ali dok čitam ove poruke preteško mi je. Znam da je i njemu. To još više boli.
Ja: Zvaću te. Do kraja ovog meseca svakog dana.
Aleksej: Spavaj mila. I zovi me kada sletiš.
Za kraj mu šaljem jedno srce i ostavljam telefon u tašnu. Oči mi se same od sebe sklapaju od umora ali sam toliko želela da se dopisujem sa njim da sam skroz zanemarila to da me umor oborio.

~~~~

"Dobrdošli u Moskvu."
Govori stjuardesa na izlazu iz aviona. Džon trlja oči uz zevanje a sve moje koleginice već vade telefone da označe lokaciju za instagram.
"Boli me kičma od onog prokletog aviona."
Kuka Džon dok ispravlja kičmu.
"Sva sreća pa sam spavala možda sat vremena."
"Videćemo kako će se to odraziti na današnji trening."
Namigne mi i sa trake skida naše kofere. Svako uzima svoj i sa aerodroma krećemo na metro sa kojim trebamo do hotela. Moskva je veoma velika, divan grad. Volela bih da kažem da volim da putujem ali to bi bilo smešno jer osim Engleske i još par gradova u Americi nigde nisam išla. Nažalost. Rusija je zvanično druga država koju sam posetila.
"Bler izgleda da ste ti i Andjela u sobi."
Obaveštava me Sara koja čita papir u ruci i ne gleda kuda ide uopšte.
"Ana i ja?"
Užasava me ta devojka.
"Tako piše na spisku."
Obaveštava kao da to ne znam. Zaobilazim je da bih došla do Džona koji takodje ne skida pogled sa telefona jer prati navigaciju do prve stanice na kojoj ćemo sačekati prevoz.
"Džone."
"Bler."
Ne gleda u mene.
"Sa Anom sam u sobi."
"Aham. Što?"
Pravi se lud. On vrlo dobro zna da tu devojku ne podnosim. Doduše ona mene ustvari ne podnosi. Nikada mi nije bilo jasno zašto. Možda jer je rezerva glavnoj balerini. To jest meni.
"Jer znaš da se ne slažemo."
Tiho govorim jer ne želim da dajem ostalima razlog da započnu tračeve.
"Žao mi je Bler. Nisam ja pravio spisak. Odsedate u organizovanom smeštaju i oni su pravili sastav soba."
"Može li da se to ikako promeni. Molim te?"
"Ne. Neću zamarati ljude zbog vaših nesuglasica. Sa njom si."
Prevrnem oči uz izdah i stajem jer smo stigli do stanice. Sada kada čekamo taman se setim da pošaljem poruku Alekseju. Baš kao što sam i obećala. Već vidim da ne kreće na dobro ali zanemarujem to sada. Ne želim da mi gluposti pokvare put.
Ja: Dobro jutro:)
Treba mu samo par trenutaka da odgovori.
Aleksej: Jutro. Sletela si?
Ja: Da. Bez problema. Sada idemo ka hotelu.
Aleksej: Drago mi je. Čuvaj mi se.
"Jedna po jedna u autobus!"
Viče Džon pa primetim kako svi ulaze u autobus. Požurim ka njima i sednem na prvo slobodno sediše. Ne mogu da dočekam da dan u Rusiji zvanično počne.

ALEKSEJ PRAJS

Lupam nestrpljivo na vrata iznova i iznova. Besan sam.
"Ajde jebeno."
Procedim pa Nikol otvara vrata i na sekundu je šokirana što me vidi ovde.
"Aleks?"
Zaobilazim je i ulazim. Ona polako zatvara vrata i zaključava.
"Imaš sreće što nije tu."
"Ne birini. Kasnije ću srediti da sazna da si ga varala. A prvo ću sa tobom da rešim."
Ćutke gleda u mene dok deluje kao da ne diše.
"Aleksej.."
"Šta si jebeno pričala Bler?"
Lice joj izgubi momentalno boju. Nasmejem joj se u facu dok ona zamuckuje.
"Mislila si da neću saznati?"
"Rekla sam joj istinu, koju si očigledno vešto sakrio."
Ruka mi leti ka njenom vratu a ona se prepadne. Pritisak šake mi se pojačava oko vrata dok ona grca.
"Zar si toliko luda? Toliko me mrziš?"
"Aleksej.."
Grca dok me udara po ruci. Odgurujem je od sebe i puštam je. Odaljava se od mene i naslanja se ledjima na zid dok se bori za dah i kašlje. Na licu joj je strah i neverica.
"Ili ćeš mu sama reći šta smo radili ili ću ja. Na tebi je. Ako je Bler saznala i on će."
Oči joj suze i kreće da plače. Dosta mi je ove zmije. Upropastila mi je ceo život, mladost, koledž, mnoga prijateljstva i moji i Lajlin deo života. Pored svega toga pokušava i vezu sa Bler koja je i ovako puna prepreka. Ne. Ne ovaj put. Ovaj put sam spreman da je ubijem ako je potrebno da bih se otarasio njene zlobe.
"Ne teraj me na to."
"I nisam Nikol. Ali zar nije pošteno da sazna i taj kurvin sin ako je morala i moja devojka?"
Odmahuje glavom i briše suze.
"Aleksej ne razumeš."
Prekidam je.
"Ne želim da razumem Nikol. Zla si. Grozna si i iako nemamo nikakve veze više jedno
sa drugim i dalje želiš da mi uništavaš život."
Brzim korakom se vraća do mene i hvata me za majicu pa me povlači tako da se savijem i budem bliže njoj.
"Idiote volim te. Jebeno te volim Aleksej. Zato radim sve to. Zato sam joj to rekla i zato se vraćam i postajem bolja prema Lajli i tebi. Zbog vas."
Ruka joj od majice kreće ka mom vratu koji miluje. Govori mi nešto što je spomenula na parkingu ali nisam želeo da slušam.
"Prekini."
"Zar ne shvataš? Uvek smo bili ti i ja. Aleks volim te i sve bih dala da nisam ono sve uradila."
Pokušavam da je ne slušam ili da se barem suzdržim da mi ruka ne poleti ka njoj. Ne može to sada da radi. Ne sada kada mi je lepo. Kada sam shvatio da je ona samo obična tinejdžerska veza bez koje mogu.
"I dalje te volim. Uvek i jesam."
Pribija telo uz moje i lomi me pogledom.
"A znam da i ti osećaš nešto. Znam da me nije ni zamenila. Nikada se nećeš osećati sa njom kao sa mnom."
Sklanjam joj kosu sa lica iza uva. U očima joj vidim želju pa zatvara oči i približava mi se.
"Nikol. Ako joj još jednom pridješ lično ću te zadaviti."
Otvara oči i vidim joj razočarenje. Sklanja se od mene pa se oslanja na zid iza sebe. Svaku grubi reč je zaslužila. Neće mi nikada biti žao za sve ovo.
"Možeš da ideš. Želim da znaš da sam to uradila jer mi značiš."
"Da ti značim to bi bila jedina stvar koju ne bi uradila."
Otključavam prethodno zaključana vrata i izlazim iz kuće. Besno otvaram kapiju koju ni ne zatvaram pa iz daleka otključavam auto.
"Prajs?"
Sranje. Na trenutak samo zastajem bez okretanja pa kada se okrenem vidim Meka sa kesama u rukama koji se pokvareno
smeška.
"Treba ti pomoć?"
Prilazi mi i staje ispred mene. Odmeravam ga dok se smejem jer pokušava da ispadne hrabar. I kurčevit očigledno.
"Ne. Razgovarao sam sa Nikol."
"O čemu vas dvoje jebeno razgovarate?"
Ispušta kese na pod do sebe i unosi mi se u facu. Da nisam viši od njega za glavu možda bih se i prepao jer mu je to očigledno i namera.
"Ne znam. Zašto nju ne pitaš?"
"Jer sam pitao tebe. A sada ako ne želiš problem pričaj."
Hvatam ga za kragnu majice i privlačim ga. Jedva se suzdržavam da ga ponovo ne prebijem.
"Tvoja žena ima mnogo toga da ti prizna. Ako te interesuje pitaj nju i odjebi već jednom."
Guram ga a on ode par koraka unazad. Ulazim u auto i odlazim odavde.

BLER VUD

"Zaljubljena sam u ovu hotelsku sobu!"
Govori Ana svojim instagram pratiocima dok snima lajv. Pokušavam da ne upadnem u kadar jer ona svuda okreće telefon kako bi snimila svaki ćošak.
"Hvala vam što ste me gledali, ako stignem javiću se kasnije. Ljubim vas."
Gasi telefon uz prevrtanje očiju. Seda na krevet i uzima torbu pa kreće da se otpakuje.
"Još samo trideset dana u ovoj jadnoj sobi."
Uzimam svoje stvari koje stavljam do kreveta. Jedino što želim danas jeste da spavam. Džon je rekao da današnji dan iskoristimo u razgledanju i odmoru. Sutra idemo do studija da se upoznamo sa planom nastupa i treninga i da se upoznamo sa menadžerima i vlasnicima.
"Ideš na žurku?"
"Žurku?"
Niko mi ništa nije spomenuo.
"Da li je to u okviru programa?"
"Samo je Andrej organizovao žurku za članove studija. Kao dobrodošlica."
Andrej? Pokušavam da se setim ko je to uopšte, i onda mi sine. Vlasnik studija. Sramota me je što ništa ne znam a došla sam kao glavna balerina.
"Večeras je l'?
"Aham."
Taman ću odmoriti i ićiću.
"Okej onda."
"Uzećemo taksi i ićićeš sa nama ako želiš."
Vau. Ana mi se trenutno uopšte ne čini toliko loše. Klimnem sa osmehom pa uzimam svoju pidžamu i kupku i odlazim u kupatilo da se istuširam i vratim u normalu.