Rane iz prošlosti

29.

ALEKSEJ PRAJS

"Aleksej?"
Nikol me gleda u čudu kada otvori vrata.
"Mogu li da udjem?"
Odmeri me ali se ipak sklanja u stranu i pušta me unutra. Sedam za stolicu u trpezariji pa ona dolazi do mene.
"Mek treba da dodje, budi brz."
Izvlači sebi stolicu pa seda pored mene.
"Nisam želeo da dodjem ali nisam imao drugu opciju, sve što želim da ti kažem mogu i ja bez advokata."
Kažem ciljajući na nju. Vidim kako prevrće očima pa prekrsti ruke.
"Aleksej šta hoćeš?"
"Hoću da razgovaramo, normalno. Poštovali smo se Nikol, možemo li da se pretvaramo da se poštujemo barem sad?"
"Ne, ne mogu ni da se pretvaram kad si ti u pitanju."
Nasmejem se na šta ona diže obrve.
"Hoćeš li reći ono što imaš?"
Nestrpljivo i ljuto kaže.
"Želim da razgovaram sa tobom Nikol, ali normalno. Oko Lajle naravno."
"Hajde onda, razgovarajmo."
Naginjem se bliže njoj ali ona ne pravi reakciju niti se odmiče, samo me odmeri kao svoj plen.
"Diže ti ego da to radiš zar ne? Da mi uništavaš život?"
Nasmeje se i stavlja šaku na moju.
"Ne Aleksej, samo želim ponovo da budem sa Lajlom."
"Nikol ostavila si je, ostavila si nas."
Osmeh joj se sklanja sa lica pa onda sledi očajnički izdah. Sklanjam svoju ruku preko koje je stavila svoju.
"Aleksej da mogu da biram ponovo izabrala bih da ostanem sa njom, znam da sam pogrešila."
"To si shvatila tek kad je prošla zaljubljenost?"
Ustaje sa stolice i lenjim koracima odlazi iza mojih ledja. Osetim njene šake na mojim ramenima i povlači me nazad.
"Bler je lepa devojka.."
Stegne me nešto u grudima na pomen njenog imena. Bler. Na neke trenutke i uspem da je zaboravim a onda me i najmanja sitnica seti na nju.
"I zgodna, i mlada. Sigurno obožavaš njeno telo. Ipak nije imala dece i tako je savršena."
Pritiska mi ramena a sve što priča za Bler izgovara kroz zube. Znam da je ljubomorna, uvek je i bila ljubomorna na druge devojke.
Ustajem pa stajem ispred nje a ona podiže pogled i gleda me u oči.
"Ostavićeš mene i Lajlu na miru."
"Neću."
Uzvrati.
"Nikol.."
"Ti ne znaš Aleksej, nemaš pojma."
Prekida me.
"Toliko me je bolelo kad sam shvatila šta sam uradila, ne samo njoj već i tebi, oboma. Ne ponosim se. Bila sam užasna Aleksej."
Gledam je i besnim. Užasna? Mala reč za ono što je uradila.
"Ako ti je žao zašto onda radiš ona sranja Nikol? Pokušavaš da je odvojiš od mene."
"Valjda sam samo besna što si ti ostao uz nju, a ja ne.."
Stavlja mi ruku na obraz i palcem mi miluje jagodicu.
"Bler i ti.."
"Više nismo zajedno."
Začudi se ali mogu reći po njenom izrazu lica da joj nije nešto posebno krivo zbog toga.
"Zašto?"
Samo slegnem ramenima.
"Žao mi je.."
"Nije ti žao."
Spuštam joj ruku sa mog lica a ona spušta pogled.
"Samo mi reci da li smo rešili sve?"
Pitam misleći na to da će se okanuti suda i glupih advokata. Definitivno mi ne treba da se svadjam oko sopstvenog deteta.
"Želim da je vidjam Aleksej, da ponovo budem deo njenog odrastanja. Ako mi to dozvoliš povućiću tužbu, ali ako ne moraću da nastavim da se borim za nju."
Zatvaram oči uz nestrpljivi izdah.
"Moram da razmislim."
Kratko kažem pa sedam nazad na stolicu i prstima počnem da pritiskam čelo zbog glavobolje i nervoze.
"Mislim da ti je najbolja stvar koja ti se dogodila to što sam te ostavila. Zaslužuješ mnogo bolje od mene Aleks."
Prilazi mi pa skida svoje naočare i ostavlja ih na sto.
"Bilo mi je teško, uopšte nisam ni pomislio da je tako bolje."
"A sada misliš tako?"
Osetim njenu ruku u mojoj kosi kako me miluje. Podižem glavu i vidim kako se smeška.
"Da, jer znam da si kučka."
Ona klima glavom slažući se sa mnom. Dodje mi da prevrnem očima na ovo.
"Ali si me voleo Aleksej, zar ne? Iako si znao kakva sam."
Seda na mene u jednoj sekundi a moje ruke stavlja na svoj struk. Obgrli me oko vrata i prilazi mi bliže.
"Nikol dosta.."
"Samo priznaj sebi da me želiš."
Podižem je sa sebe i naslanjam je na sto. Hvatam joj majicu i besno je cepam u jednom potezu a ona me gleda u šoku.
"Zmijo."
Nasmeje mi se u lice pa me hvata za vilicu i ljubi me. Ne znam šta mi je u glavi puklo da odlučim da jebem Nikol, ali znam da ću se kajati. I znam i kad ovo budem uradio da ću opet misliti na Bler. Svlači svoj šorts i gaćice pa se vraća na sto gledajući u mene, čekajući. Privližavam joj se kao da mi je plen pa svlačim svoje bermude i bokserice dok se spremam da udjem u nju.
"Kondomi?"
Odjednom me pita pa pogledam u nju.
"Sigurno sam računao na to da ću te jebati Nikol."
Ironično kažem.
"Prostaku. Nećemo još jedno zar ne?"
Povratiću. Ustaje sa stola i odlazi do fioke u sobi koju otvara pa uzima ono što joj je trebalo.
"Evo."
Otvaram ga zubima pa ga navlačim na sebe. Rukom je gurnem da legne na sto pa ulazim jako u nju. Slušam kako stenje moje ime i hvata se za ivice stola. Znam da radim ovo iz besa koji trenutno osećam jer me je Bler ostavila, jer voli drugog. Ne može da ga voli.
"Aleksej.."
Hvatam je za rame i podižem je gore. Sve prokleto vreme dok ovo radim sa Nikol mislim na Bler i mislim na trenutak kada mi je slomila srce, kada mi je rekla da voli nekoga ko uopšte nije ni tu. Znam sa ću se kajati, proklet da sam i moje brzopleto razmišljanje. Ali besan sam zbog Bler i znam zašto ovo radim.
"Molim te Aleksej lakše.."
Pogledam u Nikol kojoj su oči pune suza dok grize usnu i zabacuje glavu nazad. Odmah se odvojim od nje i pa skidam kondom i navlačim bokserice i bermude.
"Šta je bilo?"
Pita me dok silazi sa stola. Skrećem pogled jer ni ne mogu da je gledam. To nije ona, to nije Bler. Nije bilo isto kad sam je dodirivao, nisam čak ni uživao koliko god sam pokušavao. Nema čak ni najmanjeg zadovoljstva.
"Moram da idem."
Uzimam telefon i ključeve sa stola a ona me hvata za ruku.
"Aleksej ne možeš."
Okrećem se i besno je pogledam a ona mi pušta ruku.
"Šta hoćeš?"
"Da se izjasniš, to hoću."
Približim joj se a ona me gleda kao da će da zaplače.
"Da se izjasnim?"
Pitam je kroz smeh, samo me gleda i ćuti.
"Odjebi Nikol."
Navlačim majicu preko glave pa izlazim iz kuće. Otvaram kapiju i ulazim u svoj auto pa odlazim od kuće u kojoj sam nekada živeo. Čudno mi je kako sad ni ne pomišljam na Nikol od kako znam Bler. A boleo me je samo pomen njenog imena, bolela me je činjenica da nas je ostavila i nedostajala mi je. Upravo sam je imao posle toliko vremena a sve to vreme sam razmišljao o Bler, zamišljao sam Bler, ali to nije bila ona. Udaram volan i besnim još više, imam osećaj da će mi srce pući ako je ne vidim još jednom.

BLER VUD

"Bleer!"
Leksi me doziva iz dnevne sobe dok ja seckam povrće za salatu.
"Bler!!"
"O Bože.."
Promrsim pa ostavljam nož i odlazim kod nje u sobu. Ona i Dilan se izležavaju po kauču dok gledaju netfliks.
"Bler užasno koči internet."
Žali se Leksi dok mi pokazuje na TV.
"Pa? Leksi imam toliko posla.."
"Stigli smo do najzanimljivijeg dela filma, molim te vidi šta se dešava."
Otimam joj daljinski iz ruke i gasim joj TV. Namršti se i otvori usta kao da je u šoku.
"Umesto da se izležavate po mom kauču mogli bi ste da ustanete i pomognete mi oko večere."
"Pomoćiću ti ja, ionako je Leksin izbor za filmove blagi užas."
Dilan se otkriva i ustaje a Leksi mu se plezi kao dete dok se opet pokriva i čeka da film ponovo počne. Ulazim u kuhinju sa Dilanom i hvatam se noža i do pola iseckanog povrća.
"Pa kako da ti pomognem?"
Pita dok gleda po kuhinji šta može da radi.
"Možeš da očistiš šargarepe."
Pokazujem mu na činiju pa je uzima i kreće ih pere.
"Svake godine se okupljate? Tvoji i Leksini roditelji i vas dve."
"Svakog kraja avgusta."
"A zašto?"
Nasmeje se dok secka vrhove šargarepa.
"Kad smo bile male Leksi i ja smo obožavale leto, i onda svakog kraja avgusta da ne bi mislile o kraju pravili smo večere i ne bi razmišljale o tome. I tako je to ostalo, svake godine isto."
Vidim mu mali osmeh pa me pogleda.
"Svake godine kod tebe?"
Odmahnem glavom.
"Prošle godine smo bile u Majamiju kod njenih, ove godine kod mene a sledeće kod Leksi."
Dodaje mi očišćene šargarepe koje su stavljene u činiju.
"Misliš li da ću se svideti njenim roditeljima?"
Nesigurno me pita pa pogledam u njega i nasmejem se.
"Kakvi su bili Leksini bivši momci ti si odličan. Svidećeš im se."
"Bivši momci ha?"
Nasmejemo se oboje pa stavljam meso i povrće u rernu a salate u frižider.
"Želela sam nešto da te pitam, možda je malo glupo."
Kažem a on se uozbilji i naginje se na pult.
"Pitaj me."
Igram se prstima i naginjem se na pult do njega dok gledam u pod.
"Za Alekseja, pitam kao prijatelj.. Samo sam želela da znam kako je."
Klima glavom pa me pogleda u oči, više mu uopšte ne vidim na licu radost koju je imao malo pre.
"Pa iskreno Bler, sjeban je mnogo. Nisam ga takvog video od kad ga je Nikol ostavila. Značila si mu."
Značila? Značim li mu još?
"Žao mi je mnogo, i on je meni značio. Samo.."
"Ne dovoljno, očigledno."
Ćutim i gledam u pod, želim da se pravdam Dilanu da mi je krivo i da nisam želela da povredim Alekseja ali šta imam od toga? Uradila bih to samo da bi mu Dilan preneo da sam rekla da mi je krivo i da bi mi bila savest bar malo čistija.
"Bler tvoj internet je sranje."
Govori Leksi dok ulazi u kuhinju i gleda u nas.
"Šta ste se ućutali? Sve ste završili?"
Dilan dolazi do Leksi i ljubi je u glavu a ona se smeška tako zaljubljeno.
"Odoh kući po košulju i vraćam se."
"Dilane ne moraš da se lickaš, to su samo moji roditelji."
"Sigurnije je ovako. Dolazim za par minuta."
Odlazi i kada čujemo zatvaranje vrata znamo da je Dilan otišao po košulju o kojoj ne zaklapa od kad je došao.
"O čemu ste pričali?"
Pita me dok otvara frižider kako bi videla salate koje sam napravila.
"Pitao me neke gluposti i da li mislim da će se svideti tvojima."
Zatvara frižider i uhvatim je kako se smeška. Dodje mi da kažem da sam ljubomorna na sreću najbolje drugarice, ali sam ustvari tako srećna zbog nje.
"Prvi put upoznaje roditelje svoje devojke, rekao mi je da nije nikad pre."
Uzimam tanjire sa police i dodajem ih Leksi.
"Onda će ovo biti zanimljivo. Spremi sto za večeru a ja idem da se spremim."
Prevrće očima i odlazi a ja idem na sprat.