Rane iz prošlosti

17.

ALEKSEJ PRAJS

Ljubim je gladno dok je vučem za struk da bi mi bila što bliže. Bler savršena si. U njen uzan struk mi upadaju moje krupne šake i imam želju da joj svučem svu garderobu i da joj rukama diram sise, ali neću preterivati. Verovatno bi me izbacila iz kuće kada bih uradio nešto što ne bi trebalo.
"Šta želiš da radimo Bler? Reci mi.."
Kao opečena se odalji od mene i okrene glavu. Nije mi ništa trenutno jasno.
"Žao mi je.."
Kratko kaže okrenute glave, ne gleda me ni u oči. Šta nije u redu sa njom? Uvek to radi, prepusti se i vraća se u svoj oklop.
"Bler za šta se uopšte izvinjavaš?"
Okreće glavu u mom pravcu i konačno me pogleda. Usne su joj pocrvenele i zadihana je.
"Ne mogu ovo da radim. Ne sada Aleksej."
"Znam, mislim dala si mi do znanja. Još se upoznajemo zar ne?"
Nagne se na naslon kauča i izahne.
"Ne želim seks sa tobom."
Kratko i jasno kaže a njene reči kao da su me zabolele.
"I ovo je nekako previše. Možda misliš da sam luda ali.."
"Ne mislim. Žurimo i kapiram sve to ali postoji strast Bler. Nemoj mi reći da ne osećaš isto."
Pogleda u mene sa suzama u očima, donekle sam šokiran zbog njene reakcije.
"Osećam, to je i problem."
Stavljam joj ruku na butinu a drugom joj pridržim ledja i zagrlim je. Čujem njeno teško disanje i onda osetim njene ruke oko vrata.
"Ne moramo da imamo seks. Čekaćemo koliko god je potrebno da se oslobodiš. Zaista mislim da si vredna čekanja."
Puštam je iz zagrljaja a ona me gleda, ne znam kako bih opisao taj pogled.
"Drago mi je. Ali moženo da.."
Zaustavi se i gleda u mene, a djavolski osmeh mi se širi licem.
"Šta želiš?"
"Znaš.."
Hvata mi majicu i povlači me ka sebi, blizu smo jedno drugom toliko da joj osećam dah na svojim usnama.
"Ne."
Hladno kažem na šta izbeči oči.
"Nisi dete. Kaži šta želiš Bler?"
Pocrveni sva pa se zakašlje i uspravi se.
"Želim nešto više od poljubaca. Ne seks, ali nešto više."
Hvatam je za bokove i povlačim je ka sebi da bi sela na mene. Malo osećam kao da je dosta neiskusna čim mi traži ovakve stvari, ali od nje mi je i to dovoljno, kunem se.
"Šta tačno želiš? Da se trljaš o mene?"
Grize usnu i postidjeno klima glavom. Samo što se ne nasmejem na činjenicu da to želi. Lagano kreće bokovima da se trlja o mene i stiska mi ramena.
"A da skinemo odeću?"
Pogleda me kao da se prepala na šta se nasmejem.
"Samo pantalone, možeš sa ostaviš gaćice."
Provlačim ruke na njenu prednju stranu i otkopčavam joj šorts. Svlačim i svoje bermude i hvatam je grubo za dupe i vraćam je na prethodno mesto.
"Osećam se kao tinejdžer ponovo zbog tebe."
"Je l'?"
Suzbijam je još više uz sebe dok grizem usnu. Rekla je nešto više od poljubca? Onda mogu.. rukom joj hvatam rub majice i treba mi sekunda da joj je svučem. Ostaje u čipkastom belom brusu koji joj se slaže uz donji veš. Ne mogu da se suzdržim pa je hvatam za sisu. Poskoči i mogu da vidim da joj nije sve jedno ali nastavlja da se trlja o moj kurac.
"Aleksej.. o Bože.."
Grli me oko vrata i grudi nam se dodiruju. Rukama je stežem za dupe i teram je da ide brže.
"Jesi li blizu?"
"Mhmm.."
Zabacujem glavu unazad i vidim sa strane moj telefon koji vibrira. Pružam ruku i uzimam ga pa pogledam u Bler.
"Budi tiha."
Pogleda u mene i vidi šta radim ali nastavlja bez obzira na to. Javljam se mojoj komšinici Suzan kojoj sam ostavio Lajlu na čuvanje.
"Suzan?"
Grlim Bler oko ledja i usporavam joj tempo.
"Aleks izvini što te zovem, znam da imaš obaveze ali nisam znala šta drugo da radim."
"Kažite slobodno."
Bler se otrgne uzdah zbog čega joj hvatam glavu i suzbijam je uz svoje rame.
"Lajla se već uzpaničila bez tebe, rekla sam joj da ću te sad zvati da te čuje."
"Dajte mi je."
Čujem šuškanje i kako Suzan govoru "izvoli".
"Tata gde si?"
Čujem kako se Bler smeje zbog čega je stiskam za dupe.
"Kod Bler dušo, šta ti treba?"
Namerno kažem gde sam, a Bler me pogleda kao da će me ubiti.
"Zašto mene nisi poveo?"
"Zato što dogovaram nešto sa njom. Nije li tako Bler?"
Samoj sebi prekruva usta i naslanja glavu na moje rame. Osetim kako su mi gaće vlažne jer je ona upravo svršila. Čoveče..
"Ne čujem Bler tata."
"Ne može da priča Lajla, zauzeta je malo. Tata će još malo kući i slušaj Suzan."
"Dobro onda, ćao."
"Ćao mila."
Prekidam vezu i bacam telefon sa strane. Mazim Bler po kosi i grlim je oko struka.
"Moram da se presvučem."
Kaže kratko a ja joj sklanjam kosu sa strane i ljubim joj vrat.
"Još jednom.."
Šapućem joj na uvo dok joj prstima milujem duž kičme.
"Moram na trening."
Sklanja mi ruku sa sebe i ustaje. Gledam kako meša dupetom dok ide ka stepenicama.
"Možemo zajedno da idemo?"
"Aham. Čekaću te."
"Imam gostinsko kupatilo, istuširaj se ako želiš."
Odlazi gore i čujem zatvaranje vrata. Rado bih se istuširao da sam poneo gaće, nisam sigurno mislio da ćemo se povaliti, a možda i jesam. Navlačim bermude i spuštam majicu pa uzimam telefon da gledam dok čekam Bler.

BLER VUD

Aleksej mi otvara vrata svog auta u koji ulazim. Odlučili smo da me odbaci do mog baletskog studija i da posle on ode kući. Svaki put kada ga pogledam prolazi mi kroz glavu šta smo radili. Neka sam grešna sto puta zbog ovoga što ću sada reći, ali bilo je vraški dobro. Četiri godine je prošlo od kada sam sebi dozvolila da uživam, i da imam sa nekim nešto. Aleksej je bio nežan, donekle. Nije me terao ni na šta što nisam želela.
"Nadam se da nas niko neće videti."
Stavlja naočare za sunce kad udje u auto i pali ga. Uključuje se u saobraćaj i ne mogu da ne primetim kako mu dobro stoje naočare.
"Nadam se."
"Problem ti je da te vide sa mnom?"
Pita dok se smeška.
"Ne samo mi ne trebaju tračevi, moja mama je znatiželjna žena ako to do sada nisi shvatio."
Nasmeje se i sada jednom rukom drži volan pošto mu je druga ruka na mojoj butini. Kada me samo pogleda naježim se.
"Znači mi smo samo trač?"
Slegnem ramenima sa osmehom a on odmahne glavom.
"Bler ne radi mi to."
"Ne radim nista!"
Udarim ga po ruci a on je pomera sa moje butine zbog čega mi je sada žao. Svidja mi se što je stavio tu ruku. Možda ne bi trebalo da mi se svidja ali ne mogu protiv sebe.
"Ljut si?"
Pitam kada vidim da je naršten. Folirant.
"Ne, ne."
"Lažeš me?"
Ni ne pogleda u mene već samo vrati njegovu veliku šaku na moju butinu.
"Reci mi ako grešim ali mislim da parovi koji su samo trač ne rade ono što smo mi u dnevnoj sobi."
Udarim ga po ruci ali je on ne sklanja.
"Prostaku."
"Jesam."
Staje na parking ispred mog baletskog studija i gasi auto. Uzimam svoju torbu sa zadnjeg sedišta i pogledam u njega.
"Otišla sam."
Krenem da izadjem ali me hvata za ruku i vraća me nazad.
"Zaboravila si nešto?"
Nasmeje mi se i ponovo primećujem kako ima savršen osmeh sa savršenim ravnim zubima.
"Šta to?"
"Prvo.."
Naginje se preko zadnjeg sedišta i daje mi moju torbu za trening.
"..torba za trening."
Nasmejem se samoj sebi u bradu,očekivala sam nešto drugo.
"Poljubac?"
Eto ga. Stavlja mi ruku na struk i nežno spaja usne sa mojima.
"Moram da ti kažem da se savršeno ljubiš.."
Šapuće mi na usne dok spušta ruku ka mojoj zadnjici.
"I ti isto.."
Sapatom mu odgovaram pa ga još jednom poljubim. Tako se lepo ljubi..
"Bler?"
Odskočim sa sedišta uz vrisak kada čujem kako neko doziva moje ime. Moj trener stoji na mojoj strani auta i gleda u mene i Alekseja. Po izrazu lica vidim da je zbunjen a Aleksej ne zna šta se dogadja.
"Prepao si me!"
Podignutom obrvom me posmatra, mora da ima dosta pitanja u vezi ovoga što upravo gleda.
"Aleksej."
Pruža ruku Džonu preko mene.
"Znam ko si."
Kaže i bez da mu pruži ruku pa ponovo pogleda u mene a Aleksej sa ironičnim osmehom spušta ruku.
"Video sam nepoznat auto na parkingu pa sam želeo da vidim ko je, imao sam šta da vidim očigledno."
Pritisnem usne od sramote i uzimam svoju torbu pa pogledam u Alekseja.
"Vidimo se."
"Ćao dušo."
Srce mi zakuca jače kad to izgovori sa šarmantnim osmehom a ja samo izadjem iz auta i zatvorim vrata. Kada se odaljimo Aleksej pali auto i odlazi sa parkinga.
"Šta je to bilo Bler?"
Ne govorim mu ništa, šta da mu kažem?
"Od svih ljudi Aleksej?"
"Znam sve ne moraš ništa da mi govoriš. Ali.."
"Šta? Jesi li propuštala treninge zbog njega?"
Izbečim oči i zastanem kod ulaza.
"Naravno da ne. Propuštala sam jer nisam imala motivaciju. Nisam mogla.."
"Ne možeš da propuštaš više probe Bler. Turneja po inostranstvu se bliži. Želiš da te Ana zameni?"
Naježim se na njegov spomen Ane. Ana je posle mene najbolja balerina i moja zamena. Ne bih dobro podnela da me ona zameni. Ne želim to.
"Ne želim."
"Onda počni da radiš kao što si i do sada. Nemam ništa protiv da budeš sa njim, zaslužuješ sreću ali ne ako te to sputava u poslu."
Otvara vrata studija i ulazimo unutra.