"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

2. deo

•• 2.deo ••

Caleb je zaspao u mojoj sobi sav slomljen, a i Nora na krevetu pored njega. Nora je oduvek bila vezana za Caleba i sada je znala da nešto nije u redu sa njim. Znala je da je tužan.

Ne razumem zašto je Lana to uradila. Caleb je jako emotivna osoba. Ima dvadeset i devet godina, ali je jako emotivan. Jako je voleo Lanu kao i njihovo dete,koje možda i nije njegovo... To ga je jako zabolelo.
Tada je već bilo kasno. Spremila sam se za krevet i legla u dnevnu sobu.
•• jutro ••
Malo prodrmam Caleba i on otvori oči.
"Caleb, ja moram da idem do firme. Hoćeš biti okej?", upitala sam ga nežno, dok je on lagano počeo da se rasanjuje.
"Hoću." - odgovorio mi je.
"Ostani ovde koliko god želiš.", uputila sam mu i poljubim ga u obraz, te se uspravila i otišla van sobe. Nora je i dalje ležala na krevetu kraj Caleba, a Mici je čekala kraj vrata kako bih je pustila napolje, što i uradim.
Izadjem iz kuće i odem do auta, te krenem do firme, gde i stignem nakon nekih petnaestak minuta.
"Laura, dodji u moju kancelariju.", kazala sam joj u prolazu i ona krene za mnom.
"Možeš poslati ovo?",  upitala sam je, dok sa stola uzimam veliku gomilu pozivnica za reviju i pružam joj ih.
"Naravno, gospodjice Nelson.", istog trena mi je dala potvrdan odgovor i uzela pozivnice iz mojih ruku.
Zahvalim joj se i ona izadje iz kancelarije, a ja sednem na svoju stolicu.
Revija je za samo nedelju dana... Moja prva revija. Izneću svoju prvu modnu kreaciju. Mora sve da bude savršeno.
Sve vreme sam gledala u buket belih ruža koji mi je stigao juče. Laura ih je stavila u vazu i stavila u kancelariji na mom stolu. Uzmem buket i stavim ih na fioci, koja se nalazi iza mene. U trenutku kad ih stavim na površinu, začujem vrata i u prostoriju udje Sissy.
"Od koga je cveće?", upitala me, a ja sam slegla ramenima bez reči.
Pogledam još jednom u njega, te se okrenem i vratim na svoju stolicu.
"Poslala sam pozivnice.", uputila sam joj i pogledala na papir ispred sebe.
"Znam, stigla je moja odmah.", rekla je i bacila mi svoju pozivnicu ispred mene na papir koji sam gledala.
Verovatno joj je Laura odmah dala kada ju je videla.
"A to će doći samo oni koji su pozvani ili kako?", prupitala me, a ja sam odmahnula glavom.
"Ne. Mogu svi da dodju. Pozivnice su za malo važnije goste koji možda nisu upućeni u to da se održava revija.", dala joj odgovor i tada joj pružila pozivnicu koju je ostavila na mom stolu i opet pogledala u papir.
"Ne moguće!", viknula sam i skupila obrve, te besno ustala sa stolice.
"Šta se dešava, Meredith?", upitala me je zbunjeno.
"Laura!", povikala sam njeno ime i ona se stvorila u roku od nekoliko sekundi u mojoj kancelariji.
"Šta je ovo? Kako je fotograf mogao tek tako da da otkaz i raskine ugovor?", postavila sam joj pitanje i povisila ton, a ona se cimnula, zbog čega sam se polamo smirila.
"Izvini samo, revija je za nedelju dana, a ja sam ostala bez fotografa.", rekla sam smirenim glasom, te je pogledala.
"Pozovi prvog fotografa kog pronađeš. Samo neka dodje na reviju i neka slika. Biće plaćen i ako odradi sve kako treba dobiće i stalni posao.", izgovorila sve na brzinu i ona je samo klimnula glavom i izašla iz prostorije, a ja sam pogledala u Sissy i sela opet u stolicu.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮