"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

48.deo

•• 48.deo - "Fotografija ljubavi" ••

•• Meredith Nelson

"Ne dodiruj me! Ne želim da te vidim više!", viknem na njega i samo nastavim svojim putem.

Nisam išla kući, morala sam da odem na jedno mesto. Morala sam da sednem i razmislim o svemu.

Došla sam na mesto gde sam ranije kao mala dolazila sa Dominicom. Stalno amo dolazili ovde kao mali i nikada neću zaboraviti to mesto. Bilo je to zapravo malo mesto iza naše škole gde niko nije zalazio. Postojao je mali prolaz, ali niko ga nije mogao zapravo naći. Sem nas dvoje. Uvek bismo se krili ovde.

Sedela sam na klupici i tako razmišljala o svemu. Svemu što mi je priredila, osoba koju sam najviše volela.

"Smem li pitati zašto plačeš?", upita me nepoznati muški glas.

"Izvini. Mislila sam niko ne zna za ovo mesto.", kažem i obrišem suze, te se blago nasmejem.

"I ja sam mislio isto.", izusti, te na trenutak nastane tišina, dok je on nije opet prekinuo.

"Neki dečko?"

Pogledam ga i onda spustim pogled.

"Može se reći."

"Inače ja sam Logan.", predstavi se i tada ga pogledam još jednom, malo bolje.

"Logan? Logan Anderson?", upitam ga, a on klimne glavom.

"Kako sam mogla zaboraviti na Logana Andersona?", upitala sam samu sebe, a on se nasmejao.

"Ne znam. Ali sada sam uvređen. Jer ja se tebe sećam.", kaže i našali se.

"Dobro je. Ali opet bio si drugi popularni momak u školi. Nisu bio baš na vrhu."

"Auć. Ali svakako niko nije mogao preći Dominica."

Na pomen njegovog imena osmeh mi je pao sa lica.

"Možemo da ne pominjemo Dominica?"

Pogleda me zbunjujeno.

"Naravno. On je taj dečko zbog kog si plakala?" upita me, a ja klimnem glavom.

"Prevario me je. Sa Sissy. Čak će se i venčati.", objasnim situaciju u kratkim crtama.

"Ma. Šta te briga. Ti si Meredith Nelson i koliko se sećam, poznata modna kreatorka. Ne postoji ono što ti ne možeš da pređeš.", ohrabri me, a ja mu se zahvalim.

"A ti? Koji je tvoj razlog što si ovde?", upitam ga i on se blago nasmeje.

"Iskreno, spavao sam sa jednom devojkom koja je na kraju i zatrudnela i sada ne naravno juri. Ne znam šta da radim. Ovde mogu da razmislim."

"Tipičan život Logana Andersona. Ali šta je to za tebe? Sitnica.", kažem, a on polako klimne glavom.

"Ogromna sitnica.", izusti i pogleda me.

"Nego ja moram da se vratim kod brata. I nadam se da ćeš rešiti taj problem sa devojkom. Ali nadam se da nisi menjao broj, jer ćemo ostati u kontaktu.", izgovorim ustajući sa klupice.

"Isti je broj, nisam menjao ništa."

"Da, da, primećuje se.", našalim se sa njim na kraju.

Pozdravimo se i ja se vratim nazad kod Caleba.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮