"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

14.deo

•• 14.deo - "Fotografija ljubavi" ••

"Kada dolazi Luna sa Molly?", upitam ga pre nego što uzmem zalogaj već drugog parčeta pice.

"Sutra. Ostaviće je ujutru kod mene."

"Dovedi je kod mene u firmu sutra. Želim da je vidim.", kažem i on klimne glavom.

"I moji roditelji će uskoro doći sa Quinn. Za jedno dva dana.", prokomentariše i drži svoju pažnju na meni.

"I nju ću upoznati! Jedva čekam!", izgovorim sa velikom dozom sreće u glasu.

[•••]

Caleb je već otišao kada je video da je prilično kasno. Obidjem Noru i Mici te odem i ja do sobe, a onda se spremim za krevet u koji i legnem.

Sve vreme sam de vrtela i mislila da situaciju sa Dominicom danas.  Uzmem telefon sa noćnog stočića i nadjem njegov broj medju porukama.

"Spavaš li?"
"Ne.", za njom stigne još jedna poruka.
"Zašto?"

Znala sam da se nalazi u sobi prekoputa moje, ali trenutno mislim da nije dobra ideja da budemo previše blizu.

"Ono od danas ne sme da se ponovi.", odmah predjem na stvar vez odugovlačenja, ali on ima izgleda drugih planova.
"Šta to? Hoćeš li mi pojasniti?",  sigurna sam da se sada smeje dok kuca ove poruke.
"Znaš već na šta mislim. Na naš mogući poljubac.", napišem.

Znala sam da će nastaviti da mi postavlja onakva pitanja dok ne napišem to što želi da čuje

"Zašto ne dodješ ovamo da razgovaramo?", postavi pitanje, a ja odmahnem glavom i počnem sa kucanjem.
"Ne bih mogla. Plašim se šta se može desiti ako dodjem sada tamo.", to je bila zadnja poruka.

Nekoliko puta se videlo da kuca, ali nije ništa poslao.

•••

Osvanulo je i novo jutro. Novi dan. Spremila sam se za firmu i izašla iz sobe, a u tom trenutku je izašao i Dominic.

"Dobro jutro. Da li si spremna?", upita sa takvom lakoćom u glasu.

Kao da se naš sinoćni razgovor nije ni dogodio. Mada to sam i sama tražila. Ali opet je čudno.

"Da, da. Jesam.", kažem i prodjem pored njega.

"Hajde ja nas opet vozim.", izusti, dok je hodao iza mene laganim koracima, kao ja.

Izadjemo napolje i on mi kao i juče otvori suvozačeva vrata auta i pozove me da udjem u ista, što i uradim.

Tokom vožnje vladala je neka neprijatna tišina, zbog čega upali radio.

"Zašto me u obraz ljubiš,
Neću da mi budeš drug..."

Odmah sam refleksno ugasila radio. On je to primetio i samo se nasmejao.

"Vidi. Možeš da se opustiš. Pravićemo se kao da se sinoć nije ništa desilo. Kao što smo radili u srednjoj. Okej?", kaže, a ja klimnem glavom i tako mu dam potvrdan odgovor.

"U redu. U pravu si.", izgovorim tiho, ali opet dovoljno glasno i okrenem glavu ka prozoru.

Da li i on želi da zaboravi to ili je to rekao zbog mene?

Koliko god sam ja htela da znam to, nisam smela ni da postavim pitanje.

Koji god bio njegov odgovor ne bih mogla da podnesem.

"Inače sutra dolaze roditelji sa Quinn.", saopšti mi, a ja samo klimnem glavom.

"Nadam se da me tvoja majka ne mrzi više.", govorim dok sam pogled prebacivala na njega.

Nasmeje se i u tom trenutku parkira auto ispred firme.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮