"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

4.deo

•• 4.deo ••

"Ponašaj se kao kod kuće.", izgovaram dok otvaram vrata kuće.

Nora se odmah našla ispred mene, kao i Mici.

Kada je Dominic ušao u kuću, Nora je počela da laje na njega, ali ne onako agresivno. On joj je prišao i polako uzeo u ruke, a ona je počela da se mazi od njega. Nedostajao je i njoj, dok je sa druge strane, Mici počela da rži na njega.

"Ti mora da si Mici.", kaže umiljatim glasom, ali ona krene šapom na njega, zbog čega se on izmakao.

"Ne voli nepoznate ljude.", govorim dok se istovremeno i smejem.

"Ali nisam nepoznat. To me vredja.", glas mu je bio kao da priča dete.

"Za nju jesi.", kažem, te zatvorim vrata.

"Gostinjska soba je gore odmah prekoputa moje sobe.", objasnim mu. "Pokazaću ti.", dodam.

Uzme svoj kofer, te krene za mnom uz stepenice.

"Evo.", kažem u trenutku kada sam stala ispred vrata, te ih otvorila.

"Nije poput kuće tvojih roditelja.", govori dok razgleda celu sobu.

"Nadam se da su dobro.", doda, te se okrene ka meni.

"Mrtvi su. Već dve godine.", izgovorim nekako brzo, a boja njegovih očiju primi topliju boju.

"Žao mi je. Nisam znao.", kaže i uhvati me za obraze, te me privuče u zagrljaj.
"U redu.", na moje reči se odvojimo, te obrišem pobeglu suzu. "Kasnije idem da prošetam Noru. Možeš sa mnom, ako želiš.", uputim mu posle pauze od nekoliko sekundi.

"Naravno. Samo malo da se raskomotim.", da mi potvrdan odgovor, te se okrene i udje u sobu, a ja odem u svoju.

"Gotov si?, upitam ga dok kucam na vratima njegove sobe i on u tom trenutku krene da izlazi.

"Jesam.", odgovori mi dok prolazi kraj mene i zatvara vrata.

Nosio je trenerke i crnu majicu, a kosa mu je bila skroz "neuredna". Opuštena varijanta mu bolje stoji od elegantne. Posebno zato što se od našeg poslednjeg susreta promenio fizički i prokleto imala sam najzgodnijeg prijatelja.

U tom trenutku me u realnost vrati Norin lavež.

"Izgleda da je ljubomorna.", izgovori sa osmehom na licu, a ja osetim da mi obrazi gore.

Znala sam da je sigurno primetio što sam se zagledala u njega.

"Hajde idemo.", kažem i krenemo ka izlazu.

Mici sam pustila da izadje u dvorište, jer to je mačka njoj nije potrebna šetnja kao Nori. Može sama da udje i izadje iz kuće, a Noru vodim po gradu.

Zaključam vrata i tada smo izašli i iz dvorišta te otišli do grada. Nora je išla uz moju nogu. Nisam morala da joj stavljam povodac jer me je oduvek slušala.

"Ništa se nije promenilo od mog odlaska.", svojim rečima prekine tišinu koja je vladala medju nama. "Sećam se svakog trenutka u ovom gradu.", doda.

"Nedostaje ti popularnost u srednjoj školi?", našalim se na njegov račun.

"Ne.", odgovori odmah.

"Stvarno? A tada si mogao da imaš koju god si devojku želeo.", nastavim da ga čačkam.

"Ma.", izgovori i odmahne rukom, te nastavi. "Bio sam napaljeni klinac. Šta sam znao?", tada se zagleda u daljinu.

"Ali mi svakako nedostaje jedan deo srednje škole.", govori dok svoj pogled prebacuje na mene.

Pomerim svoj pogled i tada sam i dalje mogla da osetim njegov pogled na sebi. To je bio razlog da mi srce toliko zalupa da imam osećaj kao da će preskočiti iz grudi.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮