"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

3. deo

•• 3.deo ••

•• dan revije ••

"Da li je sve spremno?", upitala sam sva nervozna i uzbuđena u isto vreme.

"Postoji jedan problem.", rekla je nesigurno, a meni počne da se vrti u glavi.

"Koji problem, Laura?"

"Fotograf se još uvek nije pojavio.", glas joj je bio jako nesiguran, jer nije znala kakva će moja reakcija biti.

Sklopim oči i polako udahnem vazduh, te ga izdahnem, ali sam i dalje bila besna.

"Dobiće otkaz iako još nije počeo da radi." - izgovorila sam besno.

"Čak i ako sam ja u pitanju, lutko?", upitao me glas koji bih prepoznala uvek.

Polako se okrenem i iza sebe ugledam Dominica. Mog najboljeg prijatelja. Ne moguće.

U tom trenutku bes u meni više nije postojalo. Ispario je.

"Dominic?" - jedva sam izgovorila njegovo ime od iznenađenja.

"Jedan jedini." - našalio se i nasmejao, a ja sam mu skočila u zagrljaj.

"Kako?", upitala sam ga sva zbunjena kada se odvojimo.

"Kada sam čuo da je moja najbolja drugarica postala poznata kreatorka i da održava svoju prvu modnu reviju, nisam mogao da ne dodjem. Trebalo je vremena da nagovorim tvog fotografa da da otkaz da bih se ja tu ubacio, ali na kraju sam uspeo.", ispričao mi je ceo svoj plan, a ja sam ga uradila po ruci.

Ja:"Bio je jedan od najboljih fotografa.", nasmejala sam se.

"Auć!", kupi obrve. "Ti to mene vredjaš?", upitao je kroz šalu.

"Izvinjavam se, ali revija uskoro počinje.", njen glas nas je prekinuo.

"U pravu je. Pričaćemo posle.", dodala sam i tada smo se razdvojili.

Revija je već počela i jedna po jedna devojka su izlazile na binu. Prostorija je bila puna ljudi i zbog toga sam bila jako zadovoljna. Stajala sam sa strane blizu stepenica, kako bih se popela na binu čim se revija završila i rekla par reči.

Moj pogled je par puta odleteo na Dominicu koji je slikao svaki trenutak. Da li moguće da mi je ovoliko nedostajao? Izgleda da jeste. Od kada je otišao sa roditeljima daleko, u drugu državu, jako mi je nedostajao. Neko vreme sam bila jako tužna, ali onda sam polako odrastala i živela sa tim, ali oduvek sam imala tu neku rupu koja je sada popunjena. Od trenutka kada se vratio.

[•••]

Kada se sve završilo, nisam ni primetila. Ljudi su počeli da mi prilaze kako bi mi čestitali ili možda čak i naručili moju tek prikazanu odeću.

"I? Kako misliš da je prošlo?, upitao me je čim su se ljudi razišli, a ja sam se nasmejala.

"Čak i bolje nego što sam očekivala.", odgovorila sam mu sva uzbuđena.

"Pa da li je to Dominic Garsia?", upitala ga je iznenađeno Sissy koja nam je prišla.

"Jedan jedini." - dala sam joj odgovor u njegovo ime, na šta smo se nasmejali.

"Upravo tako.", kazao i pogledao me, a ja sam se nasmejala, a onda i on.

Sissy nas pogleda čudno i onda prekine naš kontakt očima.

"Pa gde ćeš odsesti?", postavila mu je pitanje.

"Neko vreme u hotelu dok ne pronađem neko mesto. Sleteo sam i odmah došao ovde. Kofer mi je iza."

"Možeš kod mene." - izgovorile smi Sissy i ja istovremeno.

"Kod Meredith? Nedostaje mi Nora.", nasmejao se.

"Sada je tu i Mici. Mačka.", nadodala sam.

"Da, celo životinjsko carstvo.", kazala je nekako čudno, ali opet sa osmehom na licu.

"Idem onda po kofer." - izgovorio je, te se okrenuo i udaljio od nas, a nakon kojeg minuta se vratio sa koferom. Odvezla sam Sissy kući, a onda sam se uputila ka svojoj.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮