"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

18.deo

•• 18.deo - "Fotografija ljubavi" ••

Čim je Dominic parkirao auto ispred njene kuće, ja sam izašla sva besna i bez kucanja ušla unutra. Dominic me je dozivao i išao za mnom, ali se nisam osvrtala.

"Šta to misliš da radiš?", upitals me je Sissy sva ljuta.

"Šta ja mislim da radim? A šta ti misliš da radiš? Šta je ovo?", izgovorim još besnije nego ona, te joj bacim časopis u ruke.

Pogleda u časopis te se nasmeje onako pobednički.

"Ne razumem.", kaže uz odvratan podsmeh.

"Ne pravi se nevinašce. Kada nisi. Vratićeš mi crtež odmah!", viknem na nju, a ona stane i prekrsti ruke.

"Okej. Kako ti želiš. Uzeću ga sama.", krenem ka njenoj sobi velikom brzinom.

"Meredith!", dozivao me je Dominic.

"Ne mešaj se!", viknem na njega i on stane za trenutak.

Uletim u njenu sobu i krenem da tražim crtež po fiokama.

"Alo šta radiš?", upitala me je sva besna, dok sam ja razbacivala po sobi sve i svašta vadila iz fioka, dok ga nisam pronašla.

"Budeš li pokušala opet nešto neće se dobro završiti. Ovo nisi trebala da radiš. Izdala si me. Mislila sam da će se vratiti ona stara Sissy. Ali izgleda da neće.", kažem i preskočim stvari koje sam razbacala, te zajedno sa Dominicom odem iz njene kuće i vratim se u auto.

"Osećam se bolje.", govorim ulazeći u auto.

"Ma stvarno? Drago mi je", našali se i upali kola, te krene.

"Laura, dodji u kancelariju.", kažem u prolazu ka kancelariji, a ona krene za mnom.

"Izvolite!"

"Pozovi firmu koja je objavila ovakav crtež. Želim da se sastanem sa njima već sutra.", objasnim joj i pokažem crtež, dok je ona samo klimnula glavom i izašla.

"Sve će se srediti. Sada bismo već trebali da krenemo ka kući.", rekao je Dominic.

Na njegove reči samo klimnem glavnom, te ustanem i krenem ka izlazu.

"Javi mi porukom u koliko je sutra sastanak sa onom firmom.", izgovorim tiho dok je stajala pored vrata i već razgovarala sa nekim.

Klimanjem glavom mi potvrdi da je razumela i zato se okrenem i izadjem iz firme.

[•••]

Udjem u kuću već sva iscrpljena izujem štikle na sred dnevne sobe, a torbici i kaput bacim preko naslona fotelje i bacim se na krevet.

Nora je odmah dotrčala do mene, kao i Mici.

"Vas dve ste moje jedine prijateljice.", kažem im i pomazim ih obe.

"A ja šta sam onda?", upita sa podignutom obrvom.

"Nisam znala da si prijateljica, mislila sam da si prijatelj, ali dobro onda. Prijateljice.", odgovorim mu i nasmejem se.

"Tako je. Samo se smej. Ne dozvoli da iko skine sa lica.

Na njegove reči, osetim da mi obraze gore. Verovatno sam već sva crvena. Znam, jer sam videla da se nasmejao.

"Ovaj. Idem da se istuširam.", uputim mu i ubrzo ustanem sa kreveta, te odem do svoje sobe kako bih uzela stvari.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮