"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

10.deo

•• 10.deo ••

Izašli smo iz kuće i uputili se ka gradu. Sve vreme sam gledala sa strane. Nadala sam se da će se Sissy pojaviti niotkuda i da će ići sa nama. Ali izgleda da je naše prijateljstvo zaista gotovo. Zaista je ljuta na mene i ne želi da više da me vidi.

"Hej, bez takvog izraza lica, lutka.", kaže sa ciljem da mi podigne raspoloženje.

"Ovako ćemo. U jednom delu grada znam da se održava neki vašar. Poput luna parka, samo bez onih tobogana. Ima različitih igrica i nagrada. Idemo tamo i želim da se nasmeješ, bez tuge i krivnje večeras.", objasnio mi je i nasmejao se, što i meni izmami osmeh.

"Dominic je u pravu.", podržao ga je i svo troje krenemo ka lokaciji gde nas je Dominic vodio.

[•••]

Čim smo se našli na ulazu sve je bilo prelepo. Puno svetala raznih boja i jako puno ljudi.

"Mislim da ćemo se ovde sigurno dobro zabaviti.", kazao je sa osmehom na licu.

"Idemo.", izgovorio je i povukao me za ruku.

"Polako!", viknem, jer se nisam nadala da će me povući tek tako.

[•••]

Caleb je otišao negde da nam uzme nešto za jelo, a Dominic i ja smo šetali pored štandova za igre.

"Stvarno mi je drago što smo izašli večeras. Jako se lepo provodim.", kažem mu i on se nasmeje i tada začujemo nepoznati glas nekog muškarca.

"Zašto ne stanete ovde i osvojite svojoj devojci nešto?", upitao je, a Dominic me pogleda i pridje štandu za igru.

Nije ispravio čoveka da mu nisam devojka, doduše nisam ni ja. To zaista lepo zvuči.

"Sve što treba jeste da tim stelicama pogodite ove balone. Ukoliko ih pogodite sve dobijate nagradu.", objasni mu uputstva za igru.

"Možeš ti to.", ohrabrim ga i on krene da gadja.

Pogodi jedan, pa još jedan i opet sve dok ne uspe da izbuši svaki.

"Naravno da mogu.", našalio se i onda mi pružio velikog medveda kog mu je onaj čovek dao kao nagradu, te nastavimo sa šetnjom.

"Hvala ti. Nego imam jedno pitanje."

"Reci.", kaže i tada smo oboje stali.

"Zašto onom čoveku nisi rekao da ti nisam devojka?", upitam ga, a on se nasmeje.

"Zašto ti nisi?", upitao je i on mene i baš u trenutku kada sam htela nešto da kažem naišao je Caleb, a on mi je namignuo.

"Opa, vi ste se zabavili bez mene vidim.", pobunio se dok je gledao u medveda.
Ja sam samo ćutala i bacala pogled na Dominica koji je sve vreme gledao u mene.

"Doneo sam hranu.", rekso je i pružio nam sendviče.

[•••]

"Nego kako si došao na ideju da se vratiš?", postavio je pitanje Dominicu koji je samo pogledao u mene.

"Ima nekoliko razloga. Mada najviše treba da zahvalim svojoj sestri."

"Imaš sestru!?", izustim sva iznenađena, aon klimne glavom.

"Dobili su je nakon što smo se odselili. Zove se Quinn. Ima 5 godina. Jako te voli i želi da postane modna kreatorka kao ti. Ti si joj uzor. Verovatno je tvoja najmlađa obožavateljka. Jedva čeka da te upozna." Na njegove reči se nasmejem.

"I ja jedva čekam da upoznam nju. Sigurna sam da je preslatka."

"Jeste. Stalno te je pominjala i onda je jednom rekla kako imaš prvu reviju i kako želi da ide. Znao sam da moram da dodjem. I onda sam smislio sve ono i iskoristio to što sam postao fotograf. Hteo sam i nju da provedem, ali nisam smeo. Doci ce za koji dan sa našim roditeljima."

"Preslatka je.", dodao je Caleb, a onda pogledao na ručni sat. "Hoćemo li kući? Već je kasno!", upitao nas, a ja onda klimnem glavom i krenemo ka kući.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮