"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

8. deo

•• 8.deo ••

Čim sam pritisnula dugme za zvono, vrata su se otvorila.

"Nećeš me pozvati unutra?", upitam je, a ona odmahne glavom.

"Žao mi je, ali imam goste. Sada nije pravi trenutak.", uputi mi i otvori vrata dovoljno da unutra ugledam njene roditelje.

"Od kada oni dolaze kod tebe?", postavim joj još jedno pitanje, a ona ćuti.

"Vidi, žao mi je što te nisam pozvala ili što sam ti prekidala pozive, ali imam obaveze. Zašto su oni tu tebe ne treba da zanima, a sada možeš da odeš kući. Dominic nije sa tobom, što znači da si gosta ostavila samog kod kuće, a to nije u redu sa tvoje strane. Kakav si to domaćin?", govorila je bez stajanja dok me je gledala očima u kojima se mogla videti bes.

"Ne razumem šta se dešava ovde. Da li sam uradila nešto pogrešno?", kažem, dok sam već i ja bila besna.

"Znači da više ne želim da te vidim ili čujem za tebe. Oduvek si ti bila ta koja je savršena. Koja je mogla imati bilo kog momka, ali se pravila nevinašce i sve ih odbijala. Ona koja je dobijala pažnju. Koja ima brdo obožavatelja i popularnost, dok sam ja bila samo senka...", u tom momentu sam je prekinula.

"To nije tačno. Meni si uvek bila na prvom mestu i nikada nisam moj posao ili moju popularnost stavila izmedju nas. Ali nikada. Uvek si mi bila važna. Smatrala sam te sestrom. Oduvek."

"Ne želim više da čujem ni tvoje ime.", čim je završila samo mi je zalupila vrata ispred nosa.

Ne mogu da verujem. Od kada je ona postala ovakva? Da li je Dominic u pitanju? Da li sam je ja zaista nekada zanemarila ili povredila, a da toga nisam svesna?

Osetim jednu suzu koju brzo obrišem i onda krenem ka svojoj kući, gde sam stigla nakon petnaestak minuta.

"Kako je prošlo?, upitao me je, a ja mu bez reči pridjem i čvrsto zagrlim, jer mi je njegov zagrljaj trenutno bio i preko potreban.

"Šta se dešava?", upita me dok iz kuhinje ulazi u dnevnu sobu sa čašom vode.

"Ništa. Posvadjala sam se sa Sissy.", odgovorim i obrišem suzu sa lica, a on pridje i uhvati me za obraze koji su i dalje bili mokri.

"Ako te je ikako povredila reci mi.", kaže već pomalo besan.

'U redu sam. Samo mi je krivo, to je sve. Ne brini se.", kažem i udaljim se od njega, te sednem u fotelju.

"Ti si moja sestra, Meredith. Naravno da ću da brinem. Nema pravo da se uopšte ljuti na tebe za bilo šta. Uvek si bila tu za nju. Ranije si se sa roditeljima svadjala oko nje. Podržavala si u svemu, a ona?", govorio je sav besan.

"U redu sam, Calebe. Stvarno.", ponovim mu, malo smirenije.

Tada de i on smirio i seo na ugaonu garnituru paralelno od mene. Dominic nije skidao pogled sa mene. Pogled mu je bio pun razočarenja. Ali ne za mene. Već Sissy. Videlo se to da bio ljut na nju.

"Da li želiš da sve lepo ispričaš? Ako možeš.", upita i onda Dominic sedne do njega i dalje držeći pogled na meni.

"Pričala je o tome da sam uvek ja bila ta koja je bila savršena, dobijala pažnju, popularna, primećena. Sada imam posao.", objasnim im, a Dominic samo na trenutak pomeri pogled i opet ga vrati na mene.

"Zar ona nije želela da postane manekenka?", upita me, a ja klimnem glavom.

"Jeste i nudila sam joj posao nekoliko puta, ali nikada nije prihvatila.", kažem i to je zaista bila istina. Svaki put kad bih joj ponudila ona bi odbila.

"Dobro, sada ste mi pokvarili raspoloženje, a bio sam lepo raspoložen.", počne da se buni.

"Zbog?", upitam ga, a on se samo nasmeje.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮