"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

9.deo

•• 9.deo ••

"Dobro, sada ste mi pokvarili raspoloženje, a bio sam lepo raspoložen.", počne da se buni.

"Zbog?", upitam ga, a on se samo nasmeje.

"Pričao sam sa Lanom i mogu vidjati Moly.", kaže sav srećan, a onda se nasmejem i ja.

"Kako? Ona odlazi odavde.", pogledao je u Dominica pa u mene.

"Dolaziće ovde svakog meseca na nekoliko dana da poseti roditelji i tada mogu videti svoju malu devojčicu.", pričao je tako nežno o njoj.

Znam koliko je voleo i koliko je zapravo voli i sada. I uvek će. Ona će uvek biti njegova ćerka.

"Kako mi drago zbog toga. Znam koliko se bio tužna što odlazi.", kažem i skupim usne.

"Okej. Nego revija je super prošla. Danas smo napravili sjajne fotografije i sutra izlazi časopis. Ti možeš vidjati Moly. Mislim da ovo treba proslaviti, zar ne?", upitam ih, a oni se pogledaju i klimnu glavom.

"Pozvaću i Sissy, ako ne bude htela da dodje, shvatiću da je bila ozbiljna kada je rekla sve ono.", dodala sam.

Oni klimnu glavom, a ja uzmem telefon da obavestim Sissy.

Otkucam njeno ime na ekranu, te počnem da kucam poruku, jer znam da se neće javiti.

"Dominic, Caleb i ja ćemo izaći večeras oko osam. Ukoliko želiš sa nama možeš doći. Ako ne budeš došla onda te više neću zvati i smatraću da zaista više ne želiš da me vidiš."

Glasila je moja poruka, a odmah za njom je stigla i njena.

"Ne čekaj me bezveze. Neću se pojaviti."
Samo sam lajkovala poruku i ostavila telefon sa strane. Pogledam u Dominica i u svog brata, te samo odmahnem glavom.

•••

"Da li si spremna?", upitao me je dok je kucao na vrata moje sobe.

"Jesam!", viknem i on tada polako otvori vrata i njegove oči se odmah nadju na meni.

Nosila sam kombinezon kraljevsko plave boje. Bio je dugih rukava, s obzirom da je februar mesec. Nije bio elegantan, ali sam ga mnogo volela, jer je pripadao mojoj majci.

"Prelepa si, lutko.", kaže dok pogledom i dalje šara po mom telu.

"Khm!", lažno se na kašlje i Dominic se tada trgnuo, te pomerio svoj pogled sa mene.

"Ako ste gotovi možemo da krenemo.", govorio je dok je namršteno gledao u Dominica.

Uzmem torbicu i samo prodjem pored Caleba.

"Posmatram te. Pazi šta radiš. Za tvoje dobro.", začujem njegov glas iza sebe, zbog čega mi se ocrta osmeh na licu.
Prosto volim to kako je zaštitnički nastrojen prema meni. Iako je svestan toga da Dominic nije nikakva pretnja, mora da se ponaša tako. Počeće uskoro da me štiti i od sebe samog iako za to nema razloga.

Ali volim to kod njega. Znam da sam pored njega sigurna. I da će sve uraditi za mene. Naš odnos brat-sestra je uvek bio super. Nikada se nismo svadjali. Bila sam takva da me je razmazio. Stalno mi je popuštao i davao šta sam želela. Brat za poželeti.

Ali onako kako se on ponaša prema momcima koji samo pogledaju u mene, ja se tako ponašam prema devojkama koje gledaju njega.

Ne mogu dati brata bilo kojoj, zar ne? To mora biti devojka koja ga zaslužuje. I njega i njegovu ljubav, a ne može to svaka devojka. Barem ne po mojoj proceni.

"Ako ste završili sa vašim šaputanjem krenimo.", izgovorim kada sam već došla do vrata i okrenula se ka njima.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮