"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

6. deo

•• 6.deo ••

Otvorim vrata svoje firme i udjem u nju zajedno sa Dominicom.

"Mogu ti na pauzi pokazati celu firmu. Pošto sad imam nekog posla.", predložim mu i on se nasmeje.

"Ne želiš da me daš u tuđe ruke?", upita sa osmehom na licu, a ja ga pogledam u njega sa podignutom obrvom.

"Kancelarija je ovamo.", kažem i pokažem ruku u smeru kancelarije i krenemo ka istoj.

Čim udjemo unutra, na stolu sam videla gomilu papirologije, te se okrenem ka njemu.

"Želim kući.", požalim se i on se nasmeje. Uhvati me za ramena i okrene te lagano gura ka stolu.

"Što pre završiš to ćeš pre otići kući.", izgovara dok me gura da sednem na stolicu.

Odjednom čujem kucanje na vratima i u tom trenutku u kancelariju udje Laura.

"Izvinite, ali zvali su me iz nekoliko. časopisa. Samo treba da se urade još neke slike.", saopštila mi je.

"Dobro. Te slike će odraditi Dominic.", objasnim joj, a ona napravi kiselu facu.

"Laura, u čemu je problem?", upitam i ona izdahne.

"Devojka koja je trebala da dodje za slikanje je povredila nogu i ne može da dodje. A rok za časopise je jako kratak.", objasni mi celu situaciju, a ja spustim glavu i stavim glavu u šake.

"Imam ja ideju.", začuje se njegov glas, zbog čega ga pogledam.

Njegov pogled je već bio na meni. Shvatila sam odmah šta je hteo.

"Ne. Nema ništa šta od toga. Ja se neću slikati.", odmah počnem da se protivim.

"Kao mala si obožavala da se slikaš.", nastavi da me ubeđuje.

"Kada sam bila mala. Sada sam dvadeset godina starija.", i dalje sam bila iza svoje odluke.

Dominic me je i dalje gledao. Pogled kojem nisam mogla da kažem "ne". Pogled kojem nisam mogla da se protivim. Pogled koji nisam mogla da odbijem.

'U redu. Pobedio si.", na kraju sam se predala, a on se samo nasmejao pobednički.

"Onda je to to. Fotografisanje počinje za dva sata.", saopšti nam i izadje iz kancelarije.

"Zapamtiću ti ovo!", procedim kroz zube.

"Držim te za reč. Ali znaš da uvek dobijem ono što želim.", kaže i namigne mi.

Progutam knedlu u grlu i uzmem telefon da pozovem Sissy. Okrenem njen broj i pozovem, ali umesto da se javi ona je prekinula.

Skupim obrve i pomerim telefon sa uveta. Zašto mi je prekinula poziv?

"Nakon posla idem kod Sissy. Prekinula mi je poziv. Nešto se dešava sa njom."

"Ja sam problem. Odlučio sam da ostanem kod tebe, a ne kod nje. Znaš kakva je.", kaže, a ja odmahnem glavom.

"To nije razlog da se ona ljuti.", izgovorim i odložim telefon nazad na sto i nastavim sa poslom pre nego što nas Laura pozove za slikanje.

"Ako zeliš mogu ja popričati sa njom."govori i uzima telefon. "Nazvaću je i naći ćemo se negde i razgovarati.",  doda, a ja odmahnem glavom.

"Ne. Sama ću to rešiti.", kažem i pogledam ga, te ee blago osmehnem. "Hvala ti svakako.", zahvalim se, a on nemo klimne glavom.

"Idem po kafu. Hoćeš jednu?", upita me, a ja podignem obrvu.

"Hoćeš da se snadješ sam?", upitam sada ja njega i on klimne glavom.

"Onda jednu...", krenem sa rečenicom.

"Slatku sa dve kašičice šećera i mlekom.", prekine me, a ja klimnem glavom.

"Kako znaš?", upitam ga, a on slegne ramenima.

"Mađioničar nikad ne otkriva svoje tajne.", našali se i izadje iz kancelarije.
Nemo odmahnem glavom i pokušam da dobijem Sissy, ali isto. Prekine mi vezu.
Pogledam još nekoliko papira i u tom trenutku se Dominic vratio sa dve kafe. Jednu šolju je spustio ispred mene.

"Sreo sam Lauru, kaže da ukoliko nam odgovara možemo i ranije da počnemo.", saopšti mi, te ja klimnem glavom.

"Čim popijemo kafu.", kažem, te otpijem jedan gutljaj.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮