"Fotografija ljubavi", ZAVRŠENA

44.deo

•• 44.deo - "Fotografija ljubavi" ••

Sedim u autu ispred kuće. Ne mogu da se smirim. I dalje sam jako besan i osećam bol. Zar ću stvarno morati da je ostavim? Ali ako je ne ostavim otići će u zatvor, a ja to mogu sprečiti. Ne mogu dozvoliti da ode u zatvor, zbog nečega što nije uradila i da izgubi sve što je godina gradila. Reputaciju, posao. Živi svoj san i ne mogu dopustiti da to izgubi.

Volim je jako i svaki trenutak sa njom je bio dragocen i svaka sekunda provedena sa njom mi je neprocenjiva. Svaki minut ili čas. Svaki dan. I uvek će biti. Uvek će ona biti ta koju sam voleo, koju volim i koju ću voleti zauvek. Nikada neću moći zavoleti neku kao što sam zavoleo nju.

Oduvek je ona bila ta. To sam i sam znao, a sada činjenica da ću morati da je ostavim i da je izgubim me ubija. Još kada sazna da ću oženiti Sissy... To će je u potpunosti slomiti. A ja ne mogu da je gledam takvu. Moram da priznam da sam jako slab na nju.

Ali imam još ceo dan sa njom. Pričešću ga što bolje mogu. Neću se odvojiti od nje.

Polako se smirim i izadjem iz auta, te krenem ka kući. Kada stanem ispred vrata začuje se moj telefon.

"Ne zaboravi... Treba da ćutiš. Ako saznam da si joj rekao... već sutra ujutru će je policija dočekati na vratima za dobro jutro."

Zašto me jebeno ne ostavi na miru?

Izbrišem poruku i polako udjem u kuću. Bio je mrak. Verovatno je legla da spava. Bilo je jako kasno.

•• Meredith Nelson

Već je prošla i ponoć, a njega nema. Uspravim se u sedećem položaju i tad začujem kako je neko zatvorio vrata. To je on. Prvo sam mislila da legnem i da se pravim da spavam, ali nisam. Čim je ušao u sobu ja sam mu prišla i samo ga zagrlila. Znam da je bio kod nje, ali ne mogu da ga ne volim. Nisi sam sto posto sigurna u ovo.

"Neostavljaj me molim te.", kažem, a on me još više prigrlio.

"Izvini što dolazim ovako kasno. Neće se više ponoviti. Volim te, lutko. Znaš to, zar ne?", upita me, a glas mu je bio čudan.

"Da li je sve u redu, ljubavi?", upitam ga, a on klimne glavom.

"Jeste.", odgovori mi, a onda me uhvati za ruke i povuče ka krevetu.

Legne na krevet, a ja legnem pored njega, a glavu stavim na njegove grudi, a onda sam zaspala dok me je rukom prolazio kroz moju kosu.

•• jutro ••

"Hoćeš li mi reći šta se dešava?", upitam ga, a on slegne ramenima.

"Ne dešava se ništa. Samo želim da provedemo vreme sami kod kuće.", kaže, a ja odmahnem glavom.

"Dosta smo se odmarali, Laura je sve radila sama. Imam puno posla, a imaš i ti.", kažem, a on promumla mrzovoljno.

"Čekam te u autu.", dodam, te izadjem iz kuće i odem do auta, a nakon desetak minuta se pojavi i Dominic.

Upalim auto i već posle dvadesetak minuta smo stigli ispred firme.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮