Ono što je ostalo od nas

2

- Zdravo momci. Jeste li ulovili nešto? – pitam Brendona i Ruperta.

- Ja da, on ne – moj sin je podigao ribu.

- To ne ide u moj auto – upozorim ga, pa još uvek se mrda.

- Opusti se mama, vraćam je u vodu – Brendon se udaljio sa ribom.

- Bolji je od mene – Rupert se smeje.

- Čisto sumnjam.

- Magda je spremila Brendonovo omiljeno jelo za ručak – gleda me nevino. Ne mogu da odbijem ovog čoveka. On je moj idol, najpošteniji i najvredniji čovek kojeg sam upoznala.

- Ja nemam ručak – nasmešim se.

- Onda idemo.

Ruper i Magda su zajedno već sedam godina, venčali su se u opštini, samo oni sa svedocima i nisu dizali frke oko toga, samo su želeli da provedu svoje stare dane u miru. Magda ima dve ćerke koje su udate, obe žive u Evropi i retko se viđaju, Rupert ima samo Adriana ali on je otišao sa majkom i nije ga obilazio, tako da su njih dvoje sami, ne računajući mog sina koji ih smatra bakom i dekom. Mislim da Rupert zna da je Brendon njegov unuk ali nikad nije sa mnom razgovarao o tome, tokom godina često mi se našao pri ruci i jako sam mu zahvalna zbog toga.

- Bože Magda mrzim kad spremaš ovoliko hrane, uvek se prejedem – požalim se.

- Ja volim, Magda ne slušaj moju majku, znaš da ja volim tvoju kuhinju - moj sin je ljubi.

- Za večeru bismo imali ribu ali Luna ne želi da je vozi – Rupet se žali.

- To nije fer – gledam ga prekorno.

- Da mama, ti ne voliš ribu – moj sin brani Ruperta.

- Ja volim ribu samo ne volim da gledam kako je ubijate.

- Uvek možemo da kupimo svežu, i očišćenu – Marta me podržava.

- Dakle Rupert i ja se mučimo celog jutra da upecamo nešto a vi biste da kupite već očišćenu? – moj sin upire viljuškom ka nama.

- I spremljenu po mogućstvu – Marta se smeje.

- Tako je i to sa krompirićima - dodam i pridruižim se smehu.

Svi smo prestali da se smejemo jer se neko nakašljao. Okrenem se i ugledam Adriana. Ovo nisam predvidela.

- Dobar dan – rekao je kulturno.

- Adriane – Rupert ustaje.

- To je tip iz restorana? – pita me Brendon.

- Da – potvrdim tiho jer se Ruper i Brendon pozdravljaju.

- Nadam se da vas ne prekidam – Adrian je kulturan.

- Nikako, Magda ovo je moj sin Brendon, Brendone Magda moja supruga.

- Drago mi je gospođo – Brendon joj pruža ruku.

- Takođe dušo, sedi pridruži nam se.

- Ne bih da smetam.

- Taman posla, tvom ocu će biti jako drago da nam se pridružiš.

- Onda u redu – nasmešio joj se.

- Poznaješ Lunu, ovo je njen sin Brendon – Rupert donosi još jednu stolicu.

- Da. Kako si Luna?