Ono što je ostalo od nas

3

Brendon je ljut jer nije dobio nikakvo objašnjenje od mene a ja ne znam šta bih mu rekla. Ne znam ni sebi šta da kažem. Ne znam kako će se završiti sve ovo, Adrian je saznao istinu. On je ovde. Do skoro sam imala samo Brendona, on je bio sve što je ostalo od nas, a sada je Adrian ponovo tu. Moj miran i sređen život je postao turbulentan.

Zvono na mojim vratima me trgne. Ko li je ovako rano ujutru?

- Ruperte? Da li pecate i danas? – nisam opet zaboravila?

- Ne, želeo sam da porazgovram sa tobom.

- Naravno, uđi. Jesi li za kafu?

- Već sam popio.

- Sedi.

- Želim da ti kažem da moj sin zna. Za Brendona.

Izdahnula sam i prošla rukom kroz kosu.

- Znam, bio je sinoć u mojoj radnji.

- Svađali ste se zar ne? Bio je ljut kada je otišao.

- Jesmo, onda su došli Jason i Brendon, bilo je nezgodno.

- On se vratio da ostane ovde – kaže mi sa osmehom.

- Ne znam šta da kažem, drago mi je zbog tebe ali meni komplikuje život.

- On mu je otac a poznajući svog sina zahtevaće svoja prava.

- Šta je trebalo da uradim Ruperte? Otišao je a i sam znaš koliko je . . . želeo da ode – kažem oprezno.

- Koliko je bio nezadovoljan svojim životom, slobodno kaži. Moj sin je želeo više od onog što sam ja mogao da mu pružim, zato je otišao i sam sebi stvorio život kakav želi.

- Da ti nije palo na pamet da se osećaš krivim zbog toga ti si vredan i pošten čovek, ti si moj uzor, uzor si svom unuku.

- Znaš . . . Brendon ima Andianovu narav.

- Bože znam. Nisam ti se nikad zahvalila što si sve ove godine bio uz mene.

- Ti si mi poput ćerke a i znao sam da je Adrian otac tvog deteta, bila je moja dužnost da ti pomažem.

- Nije ali svejedno zahvalna sam ti. Ne znam kako ću ovo da rešim, Brendonu se Adrian nimalo ne dopada.

- Vremenom, samo vam vreme može pomoći.

- Adrian je besan.

- Proći će ga, moj sin je jako pametan čovek odlično zna šta može dobiti a šta izgubiti.

- Promenio se Ruperte, mnogo – nikad nije podigao glas na mene kao sinoć.

- Ljudi se ne menjaju Luna, naročito ljudi s karakterom. Da, otišao je i vratio se stariji ali on je i dalje moj sin kome sam usadio prave vrednosti doma iako ih je na trenutak odgirnuo u stranu.

- Nedostajao ti je zar ne?

- On je sve što sam imao, sada imam Magdu i vas ali on je moj sin i šta god da uradi uvek će imati moju podršku.

- Nemoj to da mu kažeš uobraziće se.

- Ne verujem da će mu moja podrška puno značiti, razgovarali smo sinoć, postigao je puno toga u životu.

- Da li je srećan?

- Mislim da nije.

- Onda nije postigao ništa – kažem jednostavno.