Ono što je ostalo od nas

Epilog

- Adriane!

Okrenem se ka mojoj besnoj ženi i udahnem duboko. Misli Adriane misli.

- Rekao si Brendonu da ćeš mu kupiti motor? – stavila je ruke na bokove. A to.

- Skuter – ispravim se.

- Ne dopada mi se ništa što ide na dva točka.

- Znam, ali on jako voli motore.

- Ja ne volim.

- Vidi, skuter je slab, mogu da mu ograničim brzinu, znam da se brineš.

- I dalje mi se ne dopada.

- Brendon nije više dete, ukoro kreće na koledž.

- To ne znači da prestajem da se brinem za njega. Uostalom gde su deca?

- Brendon je sa nekom curom, Lukas crta na tavanu a Lusi . . . – zastanem jer je ugledam iza majka. Daje mi znak da ćutim.

- Gde je Lusi? – pita me.

- Ne znam, bila je ovde.

- Kako ne znaš gde je? – raširila je oči.

- Bu! – Lusi viče i Luna skače uplašeno, nasmejem se od srca.

- Mrzim kad to radite.

Moja ćerka mi baci pet i zagrli majku.

- Zato je tako zabavno – Lusi se smeška.

- Nije zabavno, jesi li završila domaći?

- Tata je rekao da mogu kasnije – slaže u sekundi.

Luna me pogleda prekorno.

- Sad, domaći – Luna naređuje a Lusi poraženo kreće ka kući.

- Ta mala laže bolje od tebe – Luna upire prstom ka meni.

- Znam – ponosan sam na nju, snalažljivija je od braće.

- Nije smešno Adriane.

- Znam ali nije li slatkiš?

- Ne znam na koga je tako . . .

- Zloćkasta? – kažem.

- Dete nam nije zlo – namrštila se.

- Ali je igrač, prirodni talenat dušo – zagrlim je.

- Aha, kad bi ti bio malo stroži prema njoj ne bi bila igrač.

- Ne mogu, pokušavam veruj mi ali ne mogu da joj kažem ne. Hajde da napravimo još jednu bebu.

- Mislim da je dovoljno.

- Brendon odlazi a ovo dvoje rastu ko iz vode.

- A mi starimo Adriane, osim toga kolika će biti razlika između Brendona i četvrtog deteta? Ne, nema šanse.

- Volim te.

- Možeš da me voliš do sutra, ne – odbija.

- Dobro, može li onda jedan seks za utehu?

- Neverovatan si, znaš Lusi nije pokupila svačije gene, pokupila je samo tvoje, manipilatorka je na tebe – Luna se smeje.

- Da li to znači da?

- Deca su budna.

- Biću tih – obećam.

- Večeras i neće biti četvrtog deteta – okrenula se i krenula ka kući.

- To si rekla i za treće – viknem za njom. Šta ću kad volim da pravim decu, i volim svoju ženu.

Okrenem se ka svom novom projektu, renoviranje kuće, radna soba mi je trenutno u dvorištu ali šta ću kada mi je ćerka preuzela kabinet. Da mi je neko rekao da ću danas živeti ovako ne bih mu verovao, sve što želim od života je mir u kući jer imamo troje veoma glasne dece, nemam pojma kako Luna uspeva da ih drži pod kontrolom. Ona je razlog zbog kojeg sam se vratio ovde, ona je razlog moje sreće a naša deca su ono što će ostati od nas, mnogo ljubavi, možda i previše.

I kraj.

Razlog ovom maratonu je moje putovanje, dakle nećemo se družiti neko vreme. Objavila sam pet knjiga za dve nedelje, prosto ni sama ne verujem, zato pravim malu pauzu, imam osećaj da sam okupirala Wattpad , moje knjige su svuda  i  iako sam zahvalna što su u samom vrhu  rangiranja u različitim žanrovima osećam se malo nelagodno, treba pružiti i drugima priliku da se istaknu.  Hvala  svima koji podržavaju moj rad (iznenadila sam se kad sam videla koliko ljudi me prati , prijatno naravno) i puno uspeha svim autorima.

Do sledeće priče veliki pozdrav svima.

Andrea Kingston