Ono što je ostalo od nas

17

Primećujem da je Luna u poslednje vreme nekako povučena ali pretpostavljam da je to zbog Amelie, plakala je kad je otišla, moram nekako da j oraspoložim.

- Gospodine – Jasmin me prekida.

- Da?

- Vaš sin je ovde.

- Brendon.

- Ćao tata – Brendon je ušao za Jasmin.

- Sine – zar on ne treba da je u školi?

- Slobodna si Jasmin. Zašto nisi u školi?

- Pa . . . pobegao sam – priznao je.

- Zašto si pobegao?

- Imali smo test i nisam učio.

- Luna će biti ljuta.

- Znam ali obećavam naučiću i dobiću dobru ocenu. Molim te opravdaj mi današnje časove? Više neću bežati.

- Tvoja majka će mi očitati bukvicu.

- Neće imaće dovoljno svojih problema.

- Zašto to kažeš?

- Čuo sam kad je jutros razgovarala sa roditeljima, spominjali su neke glasine i mama je bila ljuta.

- Zaista?

- Da, rekla mi je samo da će baka i deks svratiti, što je čudno jer oni nikad ne scraćaju.

- Ne?

- Ne, što je dobro jer ih ne volim.

- Zašto?

- Zato što mama uvek plače nakon njihove posete, a ja ne volim kad je moja majka tužna.

Moraću ozbiljnije da porazgovaram sa Lunom na temu roditelja.

- U resu sine, sakrićemo ovo od tvoje majke.

- Može – nasmejao se.

- Ali samo ovaj put – kažem ozbiljno.

- Samo ovaj – obećao je.

. . .

- Ćao tata, Magda – pozdravim ih.

- Adriane? Zar nisi u ovo vreme na poslu? - otac se iznenadio što me vidi.

- Jesam ali želim da razgovaram sa vama o nečemu.

- O čemu?

- Lunini roditelji.

- A da porazgovaraš sa Lunom o njima?

- Hoću ali zanima me tvoje mišljenje, ja ih nikad nisam upoznao.

- Teški ljudi – kaže Magda.

- Magda – tata je prekida.

- Praktično su izbacili trudnu ćerku Ruperte.

- Šta? – to nisam znao.

- Luna je sama odlučila da ode.

- Normalno kad su hteli da je prisile da abortira.

- Luna mi to nije rekla – kažem.

- Adriane bolje razgovaraj sa njom. I odakle sad ta tema?

- Izgleda da dolaze u posetu – kažem.

- Luna i ti ste glavna tema u gradu u poslednje vreme, živite u grehu . . . ti ljudi ne dolaze zbog dobrog – Magda se mršti.