Ono što je ostalo od nas

7

Nervozna sam. Interesuje me kako su Brendon i Adrian proveli dan. Ne sumnjam da će ga Adrian paziti, ranije je umeo sa decom ali Brendon je tinejdžer, ima sopstveno mišljenje i rezervisan je po pitanju Adriana. Nikad nisam osećala grižu savest zato što nisam potražila Adriana, u početku sam bila ljuta i povređena a kasnije nisam želela da mu uzurpiram život a ni moj. Lagla bih sebe kada bih rekla da nisam bila sebična, naša ljubav je bila velika, bar sa moje strane, još uvek osećam posledice te ljubavi. Ne mislim stalno na njega ali kada uhvatim Brendonov pogled u trenutku, kada kaže nešto, kada posetim Ruperta i Magdu, kada pravim čokoladnu tortu . . . sve te naizgled nebitne stvari na trenutak me podsete na njega. Ponekad taj trenutak preraste u prisećanje prošlosti, ali na kraju dana to je samo prošlost, živa prošlost.

A sada je on ovde, voljan da nadoknadi izgubljeno vreme i postane deo života svoga sina, ali deo njegovog života znači i deo mog života. Biće tu, na par metara od moje kuće i ja ću to znati. Znam da ću se pitati šta radi, o čemu razmišlja, da li je gladan . . . i to samo zato što je tu. Da volela sam ga jednom, i da uverila sam sebe da je samo ponešto ostalo od nas ali ne mogu a da se ne zapitam šta je to u stvari ostalo od nas?

Istuširala sam se i sišla dole. Brendon i Adrian su stigli.

- Hej stigli ste.

- Jesmo i nećeš verovati kakve mašine smo videli – Brendon je oduševljen.

- O verujem – prevrnula sam očima.

- Tvoju majku ne interesuju mašine – Adrian govori Brendonu. Poznavao me je nekad.

- Znam.

- Jeste li gladni? – pitam ih.

- Meni se jede pica – Brendon je uvek gladan.

- Naručiću, za tebe Adriane?

- Može.

- Stigla sam – Amelia ulazi.

- Tačno na vreme. Može pica?

- Može. Ćao Amelia – pružila je ruku Adrianu.

- Adrian.

- Znam. Idem ja pod tuš, sačuvajte mi picu – naređuje mi.

- Ja sam hteo prvi – Brendon se buni.

- Ja sam radila, koji je tvoj izgovor? – stavila je ruku na bok.

- Ti si najlepša tetka na svetu.

- Dobar pokušaj ali Magda me polila mlekom – namignula mu je i krenula na tuširanje.

- Nisam više sladak kao ranije – Brendon vrti glavu.

- Meni ćeš uvek biti sladak – nasmešim mu se.

- Ti si mi majka a sve majke misle da su njihova deca najslađa.

- Tačno, kakvu picu da naručim?

Nakon što sam naučila picu Bendon, Adrian i ja smo seli da porazgovaramo, moramo to učiniti.

- Ovo je čudno – Brendon se mršti.

- Znam ali moramo o ovome razgovarati, Adrian je tvoj otac i biće deo našeg života – objasnim.

- Da li to znači da ćeš živeti ovde?

- Da, kupio sam Rodžerovu kuću, živeću odmah pored vas – Adrian objašnjava.

- Znači moram ga zvati tata? – pita me.

- Brendone zašto prvo ne vidimo kako ovo funkcioniše? Ti nisi beba, Adrian će dolaziti ovde, pričaćete, upoznaćete si, ponekad ćeš ti otići kod njega . . . ne možemo odjednom postaviti pravila.