Ono što je ostalo od nas

15

- Pošalji mi projekat trenutno nisam u mogućnosti da se vidim sa tobom.

- U redu.

- Čujemo se Makse.

- Čujemo se.

Prekinem vezu i izađem iz radne sobe jer sam čuo auto.

- U redu dogovorićemo se sutra – Luna prekida vezu.

- Hej mama – Brendon se javlja.

- Dušo . . . – zaćutala je jer je ugledala moju majku i Meri.

- Zdravo Luna – moja majka je pozdravlja.

Potražila me je pogledom i vidim da je ljuta. Možda je trebalo da je nazovem.

- Eleonora. Meri.

- Moja majka je rešila da nas iznenadi – požurim da objasnim.

- Vidim.

- Čekali smo te da večeramo, svi zajedno.

Počinjem da se plašim, moja majka nikad nije toliko ljubazna.

- Meri i ja smo postavile sto.

- Brendone jesi li gladan?

- Da – ustao je.

- Idem da se presvučem - pogledala je u mene.

- Čekaćemo te – ovo je sve neprijatno.

- Mama trebaš mi na sekund – Brendon je krenuo za njom.

Dođavola.

. . .

- Prilično su se zadržali gore – moja majka primećuje.

- Nisi Lunina omiljena osoba majko - podećam je.

- Želela bih da ostavimo to iza nas.

- Koliko planiraš da ostaneš ovde?

- Nadala sam se da možemo živeti sa vama.

- Majko . . . to se Luni neće dopasti a iskreno . . . ni meni.

- Ja sam ti majka – počinje da se ljuti.

- Koja ima problem, ne mogu da pazim na tebe, tata je u bolnici i imam milion obaveza.

- Nemaš vremena za majku?

- Nisam to rekao.

- Naravno sad imaš porodicu, Ruperta i Magdu, oni su tu.

- Da imam porodicu, ženu i sina! – viknem.

- Trudim se da se iskupim za sve godine odsustva, za godine koje sam proveo pored tebe.

- Ja sam ti majka, normalno je da budeš sa mnom.

- Molim te ne počinji, želiš da upoznaš unuka, u redu ali neću tolerisa tvoje ispade. Jedna loša reč upućena Luni ili Brendonu i vraćaš se nazad. Jasno?

- Adriane . . . sine . . .

- Majko, samo jedna reč.

Ućutala je. Mudra odluka.

. . .

Luna nije srećna što je moja majka ovde, vidim to jasno.

- Brendone kako je u školi? – pita ga moja majka.