Ono što je ostalo od nas

10

Magda i ja smo malo porazgovarale dok je doktor pregledao Ruperta. Moram da pokušam da ga urazumim i to ne samo zbog Adriana već i zbog toga što dugujem Rupertu.

- Još uvek si tu? – Rupert me pita.

- Naravno, ti si mi poput oca.

- Nisam želeo da vas zabrinem – smušio se.

- Mislim da si najviše prepao Magdu.

- Jesam zar ne? – pita me nekako tužno.

- Znaš da ona ima problem sa pritiskom?

- Znam, nisam hteo samo . . .

- Znam Ruperte ja samo . . . brinem za vas, moja sestra odlazi krajem nedelje, i osim Brendona imam samo vas.

- Amelia dlazi?

- Da, iskrsla joj je dobra prilika za pripravnički staž i želim da je iskoristi, toliko toga je žrtvovala za mene, red je da i ja nešto učinim za nju.

- Ona je dobro dete, kao i ti, ponosan sam na vas, tvoji roditelji ne znaju šta su izgubili.

- Hvala ti - uhvatim ga za ruku i oduprem se suzama.

- Nemoj da mi se zahvaljuješ.

- Moram. Osim toga imam predlog koji ti se neće dopasti ali želim da me podržiš jer moram da usrećim sve strane, moram da smislim dobro rešenje za svačije dobro.

- Ne razumem.

- Adrian zaslužuje šansu da bude otac Brendonu i iako se trudim da zanemarim činjenicu da mu je potreban otac ne mogu, on raste i bojim se da nisam dovoljna – udahnem duboko.

- A tu ste i Magda i ti, ne mogu da živim mirno znajući da ste vas dvoje bolesni i prepušteni sami sebi.

- Mi nismo tvoja briga – gleda me nežno.

- Ni ja nisam bila vaša pa ste me uzeli pod svoje. Mi smo porodica a porodica je tu, uvek i zato . . . imam predlog za tebe, Magdu i Adriana.

- Kakav predlog?

- S obzirom na to da Amelia odlazi a ti ne želiš da živiš sa Adrianom . . .

- Luna ne idi tuda.

- Poštujem tvoju odluku ali želim da mi budete na oku i ukoliko ne želiš da te Adrian primora na njegov plan prihvatićeš moj. Želim da Magda i ti živite u mojoj kući, Brendon i ja ćemo biti sa Adrianom u njegovoj. Tako će Adrian biti sa Brendonom a vas dvoje ćete nam biti na oku, moći ćemo da vas obilazimo i bićemo blizu za ne daj Bože.

- Ja . . .

- Molim te prihvati, bar dok se ne oporaviš.

- Luna . . .

- Ili odustajem i vas dvoje idete sa Adrianom. Tvoja odluka ali mislim da bi se Magda mnogo prijatnije osećala u mojoj kući.

- Hm.

- Bez hm, stalo mi je do tebe.

- Šta kaže Adrian?

- Ne znam treba tek da razgovaram sa njim.

- Ovo je mali grad, biće ogovaranja.

- Razgovaraš sa curom koja je mlada rodila dete čiji se otac ne zna, ne mogu čuti ništa što će me povrediti veruj mi, osim toga ako sam išta naučila iz tog iskustva to je da gledam samo svoju porodicu, u ovom slučaju Brendona, Magdu i tebe.