THE DEVIL'S REVENGE // Book Two

Chapter Three; Broken hearted

Filip Djukić

Ustanem se sa stolice, pa krenem prema devojci.

"Filipe, pile!"-Majka se stvori ispred mene, a ja se uhvatim za prsa. Skoro srčka da me udari.

"Majko, jesi stigla?"-Zagrlim je, pa pogledom pratim devojku.

"Jesam, dovezao me Boro."-Nasmeši se, s Borom hoda već par meseci, dobar čovek.

"A gde si ti krenuo?"-Pita me, a ja joj suptilno pokažem na plavokosu devojku.

"Tonijeva kčer, jesi li poludeo? Pile, pa ona ima samo 22 godine."-Kaže majka, a mene nije briga, ali nimalo.

"Pa šta? 10 godina vamo, tamo."-Slegnem ramenima, a majka prasne u smeh.

"Neću da te sprečavam, ionako ćeš da napraviš po svojem."-Zna me majka u dušu.

"Idem do Jelenine majke. I Filipe, nemoj molim te večeraš da me brukaš."-Majka me upozori i ja klimnem, neću majko. Možda.

Devojka sedne za stol s Tonijem, eto mi prilike.

"Toni, brate!"-Priđem stolu i Toni se ustane, pa me zagrli.

"Pa gde si ti, Fićo? Zovem te već mesecima, ne mogu da te dobijem."-Kaže Toni, a ja se lupim po glavi.

"Brate, promenio sam broj. Evo sad ću da te nazovem."-Izvadim mobilni, pa nazovem Tonija tako da mu ostane broj.

"Ja mislio da sam ti nešto napravio, već sam par puta hteo da dođem do radnje."-Kaže, a ja se počnem smejati.

"Nisi tebra, ne brini."-Nasmešim se, a on pogleda u svoju kčer.

"Ajde da vas napokon upoznam. Kali, ovo je Filip o kojem sam ti pričao."-Kali se ustane a ja se nasmešim.

"Drago mi je, mnogo sam čula o tebi."-Uzvrari ona osmeh, a ja se rastopim. Kali. To ime ću sigurno da zapamtim.

"Nadam se samo dobro."-Našalim se, a ona sedne natrag za stol.

"Tebra, ispričat ćemo se vani uz cigaru posle."-Kaže Toni i ja klimnem.

"Držim te za reč!"

+

"Filipe, stani malo."-Ariana mi kaže, a ja klimnem. Već sam previše popio.

"Fićo, jesi živ?"-Toni izađe van iz sale, a ja se nasmešim.

"Jesam, tebra. Od sad sam na coli."-Kažem, neću više da preterujem s pićem. Hoću da se sećam Kali ujutro.

"Tata, ostavio si mobitel."-Kali izađe napolje, a ja je opet odmerim. Jao, kako je dobra.

"Hvala, srce."-Toni se zahvali, a Kali se vrati u salu.

"Filipe, zatvori usta, uletit će ti nešto."-Toni kaže, a ja se nakašljem. O jebemti seme, sad će da me raščepi.

"Momčino, Kali je mlada devojka. Ako misliš nešto s njom, nemoj da je povrediš. Mrzilo bi me da te bijem."-Kaže Toni, a ja sam prvi puta u životu ostao bez teksta. Ne znam jel bi bio s Kali, znam samo da želim da je vidim u svom krevetu.

"Važi, tebra."-Nasmešim se, a on ode do Jelene i Milana.

"Gde si, Fićo?"-Priđe mi Maria, a ja je zagrlim.

"Kako si? Nisam te dugo video."-Pitam je, Maria je Makijeva sestra.

"Dobro, evo doputovala iz Londona jučer. Rekla mi Jelena ako ne dođem, da će da me bije."-Kaže ona, a ja se počnem smejati, tipična Jelena.

"A gde ti je devojka, spominjala mi Jelena nešto?"-Pita ona, a ja uzdahnem.

"Ma ostavila me, bre. Ne pitaj ništa."-Kažem, ne želim da pričam o Lei. Ni pod koju cenu, samo ću da se iznerviram.

Ispričam se još malo s Mariom, pa se krenem natrag u salu.

"Izvini!"-Sudarim se s Kali, pa se nasmešim.

"Ma sve je u redu."-Uzvrati ona osmeh, a ja tek sad shvatim koliko je mala. I u štiklama sam veći od nje za celu glavu.

"Samo malo!"-Kelner hoće da prođe pored nas, pa se ja pomaknem s Kali do zida.

"Idem... Ovaj... Do toaleta."-Promuca ona, a ja se nasmešim, pa je pustim da prođe.

Uđem u salu, pa sednem za svoj stol i ne skidam osmeh s lica.

"Šta je, tebra?"-Stefan me pita, a ja se i dalje smejem. Šta nije, brate.

"Sudario sam se s malom. Izbliza je još lepša."-Morao sam da iskomentarišem.

"Filipe, pazi. Zadnji puta kada si tako odlepio za devojkom, ostao si sam slomljenog srca."